Sjedim i razmišljam koliko luđačke snage i volje ima osoba koja malo malo otvara blogove kako bi mene i moj život blatila, a u svom životu ima toliko blata da iz njega ne zna i ne može podići glavu, totalno je s pameću skrenula s kolosjeka i istina budi rečeno jedva čekam da je njezin život pogazi, ali ni to joj ne treba jer se gazi sama. Ja mogu mirno bez imalo stida svakoga pogledati u oči jer nikada ništa o sebi nisam tajila niti ću jer nemam potrebe.
Nitko mi se nije toliko gadio koliko mi se ta osoba gadi i nadam se da će joj se uskoro vratiti sve ono što meni radi, nadam se da će uskoro ispružiti ruku i tražiti ljude za koricu kruha, da će biti slična meni pa će me onda prestati provocirati glupim komentarima i otvorenim blogovima kojima me vrijeđa.
Mene je moj život koji mi je lijep dovoljno ponizio, ali ja mogu svakoga pogledati u oči a dali to može ta osoba sama će vidjeti.
Sretna sam što ovdje ima jako dobrih i dragih osoba pa uživam u njihovim divnim postovima.

ups zaboravih vam napisati sve vas pozdravlja teuta