Znam da uzaludno pišem jer ti nikada stvarno nikada nećeš pročitati ni jednu jedinu riječ ispisanu tebi na ovim listovima ali pisati ću jer možda će ti netko reći da otvoriš stranicu jer ti su moji nesuvislo ispisani redovi napisani tebi jer jedino tako mogu s tobom razgovarati i ispisati sve što dugo stoji u mom srcu i mojoj duši.
Znam imaš svoj život i znam da si sretan, znam da sam ja samo bila tvoja slatka avantura s kojom si provodio dane i noći, znam da sam ja kriva jer sam te zavoljela a to nisam smjela. Znam da sam te morala pustiti da odeš ali nisam znala da te nikada neću zaboraviti, nisam znala da ću te dozivati, sanjati, daću te čekati.
Nisam znala da ću kada se udam u njemu tražiti mali dio tebe, nisam znala da on nikada neće i ne može biti ti, nisam znala da moje srce kuca samo za tebe i da se nikada nećeš vratiti.
Znam da si sretan i ostani tako, možda se sretnemo jednom i kažeš mi "ne nisam te nikada volio" pogledaj me u oči i u njima će ti pisati da te nikada neću prestati voljeti jer iskreno se voli samo jednom i to se zaboraviti ne može ma koliko ja bila daleko od tebe dočekati ću dan kada ću ti priznati sve, kada ćemo zajedno samo na trenutak vratiti dane sreće. Da, tada ću vratiti i zaustaviti vrijeme kako bih mogla gledati tvoje oči uživajući u ljubavi koju sam pustila znajući da je nikada zaboraviti neću.

zauvijek tvoja A.