Sve mi je na dohvat ruke, a tako daleko jer ruke su mi kratke i ništa ne mogu doseći ne zato što ne želim nego zato što mi izmiče onog trenutka kada sam sasvim blizu, nestane i pojavi se na drugom mjestu daleko od mene i ja idem dalje ali sve se ponavlja. Zastanem i gledam oko sebe, tražim nečiji osmijeh, zagrljaj, iskrenost ali ne ja to što tražim zaslužila nisam.
Nedostaje mi on jer jedini me volio onako kako se voli, nedostaju mi ta divna jutra i još divnije noći koje se znam nikada neće vratiti ja ću čekati i tražiti samo malo njegove ljubavi jer znam da on zna voljeti.