Molim vas da mi kažete kako da se isplačem jer ne mogu pustiti suzi, a boli me sve, ni sama sa sobom više ne mogu razgovarati jer nitko me ne čuje osim zidova i da mogu govoriti sigurno bi vrištali od moje boli.
Jedini prijatelj koji me razumije je ova stranica i moj blog, ali i njemu su moje riječi postale teške, teže su od olova ali ja moram pisati jer previše toga je u meni.
Znam da mnogima nije lako, ali nikome ne bih poželjela život moj jer toliko težine koliko imam ja nikada mi neće dozvoliti da isplivam na površinu jer za mene kao i za mnoge površina je daleko.
On je jedini koji bi me razumio, jedini tko zna što mi treba iako je blizu jako mi je daleko i bojim se spavati jer san nikada neće postati java na koliko god ja to željela