Treba znati slušati osobu koja ti nešto govori, treba znati šutiti na vrijeme jer ako odgovoriš možda odgovor neće odgovarati osobi kojoj je namijenjen, treba se znati suzdržati jer jedino tako možeš ići dalje i mirno spavati znajući da si izbjegao svađu i prepucavanje jer polemike ti ne treba. Naučila sam se slušati, ali kada ja govorim istinu (drugačije ne znam) pojedincima moja istina ispada neistina, za pojedince ja sam fizički zdrava iako bolujem od cerebralne paralize i za kretanje koristim invalidska kolica. Ja im to ne zamjeram jer me nikada sreli nisu i o meni su stvorili svoju sliku. Bila bih sretna da ne bolujem od te bolesti jer ona bih mogla plesati i uživati a ne živjeti od tuđe pomoći i čekati da prestane padati kiša kako bih otišla u grad i skupila tridesetak kuna za kruh i neku sitnicu kako bi ja i sin imali jedan obrok dnevno. Zahvalna sam svim dobrim ljudima na njihovoj pomoći i nadam se da će mi netko uskoro ponuditi posao pa ću ja moći pomagati ljudima kojima je pomoć potrebna bez prigovora jer nitko ne traži tuđu pomoć zato jer mu je divno ispružiti ruku. Majko moja zašto si me ostavila? Znam tvoje vrijeme je bilo, ali kako da dokažem pojedincima da nisam zdrava kako mi ne bi predbacivali kada tražim tuđu pomoć koja me spašava da preživim. Pomozi mi majko da dobijem posao i pomognem onima kojima je pomoć potrebna i koje neću nikada napadati zato jer sam im pomogla onoliko koliko sam mogla.

tvoja Andreica