Magloviti je dan, teška sam sama sebi, misli mi se roje, slike prikazuju, a ja se igram a nije ni do igre jer volim saznati da ima boljih sladoleda od mojih. Voljela bih da mogu s nekim bilo kim popiti kavu, slušati glas te osobe jer moje misli mi donose glavobolju. Sada već nekoliko minuta gledam ova ispisana slova koja nemaju smisla kao što ni moj život smisla nema ali tražim i posljednji atom snage jer ima netko tko me treba i trebati će me još neko vrijeme. Znam samo kukati, ali znam se i radovati, znam i slušati dugo, znam analizirati sebe i dosta mi je mene same, ali tu sam idem dalje, ali ne znam kuda ni koliko jer nemam snage više nositi sebe igrati se da mi prođe vrijeme, želim raditi i biti korisna, želim biti zdrava kao što žele biti i svi koji su bolesni jer kada si zdrav potreban si i drugima, a ovako imaš samo sebe i dane koji sporo prolaze jer rijetko kome si potreban.