Duša mi je umorna od boli, od tuge, od samoće. Znam da su mnogi sami isto kao i ja i da trpe svoju bol ali ja trpiti bol više ne mogu. Želim spavati dugo spavati i da mi tako prolaze dani, ali koliko god to želim ne mogu spavati toliko koliko želim. Uvijek sam se nadala boljem, nadala sam se sreći, smijala sam se a sada, sada su mi oči vlažne od suza jer sve što želim me zaobilazi i neda mi da se nadam, ne da mi osmijeh.
Tuga mi je prijatelj.