Nemam nikoga s kim mogu razgovarati, s kim se mogu smijati, s kim mogu svoju bol zaboraviti jer nitko, baš nitko vremena nema. Svi nekuda žure i na kraju shvate da im je vremena malo.
Sretna sam što ću smršaviti jer ni apetita nemam jer ne mogu jesti sama, jedino mi je net prijatelj ali uskoro ni njega imati neću jer će me zbog toga što nemam s čim platiti račun isključiti i ostati ću sama sa svojim mislima, sa svojom boli, ali i to je dio moje karme koja se promjeniti nikada neće.
Dosta mi je ružnih dana, ružnih sati, bola u duši, dosta mi je čekanja idem van, a ne znam kuda i ne znam zašto jer moram među ljude koje volim a ja nikoga ne vidim jer s nikim razgovarati ne mogu a trebala bih.