Jučer navečer sam bila na glavnom Zagrebačkom trgu na besplatnom koncertu povodom ulaska u EU i moram vam priznati da mi je bilo super sve do dolaska Cetinskog kojeg nisam ni vidjela jer su me zamalo zajedno s kolicima zgazili ali zato sam prije toga uživala pjevajući uz klapu Cambi tako da me sada malo boli grlo ali vrijedilo je jer si zbog skupoće koncertnih karata mogu samo priuštiti koncert na otvorenom kada se nešto slavi. Kasnije sam sve do ciboninog tornja išla na svoja četiri kotača jer su zaustavili promet preko trga do daljnjega i sada moram do 1.7. biti doma i mogu uživati u knjigama ali....
Ima li više smisla nekoga nešto tražiti, nekoga nešto moliti kada je svima teško i ne znaju kuda bi sa sobom, molim te brate reci mi, pomozi mi jer ja uistinu više ovako ne mogu i ne želim dalje jednostavno sam postala teret sama sebi. Zar je pomoć od dvije tisuće kuna previše, reci mi anđele moj. Ne, pomoć mi ne treba za provod ti to dobro znaš, pomoć mi treba za moje sinove ali teško je svima znam i zato se ne nadam ničemu.
Kada bih mogla ja bih pomogla onako kako smo zajedno s majkom pomagali drugima sada je meni potrebna pomoć i niko mi ne vjeruje.
Zahvalna sa blogerima koji su mi dozvolili postavit obavijest na fb i Izabeli te supružnici, dinji, te mojoj prijateljici Marii s g+ i nadam se da će biti još onih kojima ću moći zahvaliti.

Prolaze mi dani i polako umirem jer nemam snage više da se borim sa klizavim putevima, ne mogu dalje sama a moram jer nema nikoga da me razumije da mi kaže hay kako si. Ubija me samoća.
Znam da nisam jedina koja sam bolesna, koja ima bolesnu djecu ali tu sam i ne mogu dalje a toliko mi malo treba da bih bila sretna.

tvoja seka