Potpuno sam skrenula s pameću jer ne mogu bez interneta ni jedan jedini dan kada sam doma jer imam problema s mjehurom pa ne smijem biti dugo vani jer bi moglo biti svašta a i ništa. Sretna sam što imam omiljene knjige za čitati pa kada legnem (nekoliko dana ranije no inače) uživim se u omiljeni lik Zagorkinog romana i mislima lutam u to doba sve dok ne zaspim sa otvorenom knjigom koja mi padne na čelo i tako sa divnim snovima dočekam jutro u nadi da će konačno biti toplije no inače ovih dana jer zime i hladnoće mi je puna kapa.
Nadam se da je vama bolje no meni i vjerujte mi želim da vam bude jer toliko je dobrote i topline u vama da jednostavno nikako ne mogu bez vas i vaših tekstova da ću još nekoliko dana po nekoliko sati boraviti u kafiću s obzirom da nitko nije ažuran nešto popraviti, a žure se naplatiti jer ako im ne platiš nemaš ništa.

Znam da mnogi nisu vezani za pisanje svaki dan, ali ja jesam to je jedna vrsta terapije i to me spašava da zaboravim svoju dosadnu svakodnevnu rutinu, nije mi ni malo žao što me mali broj blogera čita, što nemam po trideset i više komentara jer moje črčkarije čitaju oni koje volim i koji imaju snage i volje čitati tekstove koji nemaju nikakvog smisla jer ja ne pišem ništa ozbiljno nego ono što mi je tog trena kada pišem u mojoj duši koja je umorna od nepravde za koju sam znam sama kriva jer ne znam i ne želim biti drugačija. Žao mi je što većinu zamaram svojom istinom, ali nadam se da ću bar nekome s tom istinom pomoći da izbjegne krivi put i da će biti sretan jer ja sam sretna kada su drugi sretni.

Budite veseli i uživajte u ostatku ovog lijepog dana iako puše pa ni to malo sunčevih zraka ne dolazi do izražaja.

volim vas ja.