Dosta mi je nebeskih suza, samoće, tuge, šutnje, knjiga, neposluha, iščekivanja, razmišljanja o lijepim danima prošlosti kada se ništa ne može vratiti i krenuti iz početka da napravim drugačije no onda jer imala bih sada s nekim bosa trčati po mokroj travi, bila bih zdrava, radila bih posao koji volim i ne bi mi smetalo što nebo ne može prestati plakati.
Nedostaje mi tvoja i mamina blizina anđele moj, nedostaje mi Darkov osmijeh i glas, nedostaju mi tvoji i moji nestašluci, miris tvoje jutarnje kave (prošlo je podne).
Znam anđele moj da nisam jedina koja dane provodim sama ali voljela bih da nađem nekoga s kim zajedno mogu plakati, s kim se mogu smijati kao što sam to radila sa tobom, makom i Darkom iako znam da ta osoba nikada ne bi bila vi, ali barem bih mi sreća kojoj sam zabranila da dođe ponovo pokucala na životna vrata i u meni ne bi bilo toliko boli i tuge.

tvoja seka