Znam da nisam vična pisanju zanimljivih postova jer ne pišem o hrani, politici, aktualnim temama dana, niti humor ja pišem ono što osjećam i što mi je na duši, pišem o sebi, pišem svoju istinu jer blog je javni dnevnik koji smo nekada pisali olovkom u debelu bilježnicu, a sada imamo mogućnost zbog dobre tehnologije podijeliti sebe sa širom javnošću i to je divno.
Zavoljela sam ovaj servis i blogere i žao mi je što mnogi meni dragi blogeri odlaze i odustaju od pisanja divnih tekstova. Znam da mnogi nemaju vremena pisati svakodnevno kao recimo ja jer vremena zbog samoće imam i previše, pa sama sebe tješim pisanjem redaka koji interesiraju mali broj blogera ali i taj mali broj je veliki jer su posebni jer me razumiju kao što ja kroz njihove tekstove razumijem njih i nitko od njih se ne ljuti kada im u komentar stavim samo pozdrav jer njihov tekst za mene je dovoljan komentar sam po sebi i sve moje bilo bi suvišno.
Boli spoznaja da su mnogi blogeri odustali od pisanja jer njihovi tekstovi puno toga govore i voljela bih da se svi oni ponovno posvete barem jednom mjesečno pisanju divnog teksta jer postoje ovdje blogeri kojima nedostaju.

ugodna večer svim mojim prijateljima s bloga od mene koja pišem glupe tekstove, volim vas sve.

Andrea