Zašto si tužan i zamišljen?
Dugo, dosta dugo gledam te kako zamišljeno hodaš mojom stranom ulice i nije mi lako vidjeti tvoje tužne oči, nije lako podignuti pogled i nasmiješiti se jer znam da u sebi duboko potiskuješ bol a ona je neizdrživa.
Stani samo na minut dva pogledaj me jer podariti ću tebi svoju sreću jer meni sreća dolazi da je dajem drugima.
Ne, nemoj misliti da meni nije teško, je teško mi je ali mi je teže promatrati tugu i bol u tuđim očima. Ne, ne moraš mi priči samo me pogledaj na minut dva molim te jer ti nisi zaslužio nositi bol. Ja sam tu da podarim drugima radost i sreću jer jedino tako moj život ima smisao.
Kada slijedeći puta pored mene prođeš pogledaj me jer ja na sebe mogu i moram preuzeti tvoju bol. Ne, nemoj me pitati zašto je to tako jer odgovora nemam ja samo znam da moram tebi podariti dio sreće.

Andrea