Voljela bih se smijati, zdravo smijati i biti sretna kao nekada, ali ne mogu nemam ni snage ni volje jer nema onih zbog kojih sam bila sretna s kojima sam provodila sretne vesele dane ne znajući za suze, ni tugu.
Zar je ovo sunce za to krivo, ne nije jer volim tople zrake sunca. Kriva sam ja i samo ja što dozvoljavam da me tuga guši, jer zdravom osmijehu ne dozvoljavam da se pojavi.
Lupila bih sada šakom po stolu, vikala dosta mi je tuge, ali ne ne mogu jer nemam snage i ne mogu više gledati ni samu sebe.

Jedino mi sada odgovara ovo


uživancija


ps ugodan ostatak večer svim mojim prijateljima