Osjećala sam se nekada kao princeza i maštala da će mi život biti bajkovit i jest bajkovit koliko to ja dozvolim da bude bajkovit. Znam da bi mi sada rekao da sam dijete i da moram odrasti, ali ja odrasti ne mogu i ne želim jer jedimo tako kao dijete mogu uživati i onda kada mi nije lagano, kada ne znam kuda bi sa sobom i kako bi. Treba mi razgovor jer osjećam da pucam, da mi je sve teret, da mrzim samu sebe.
Znam da bi mi sada da možeš rekao da ja nisam takva, da sam jaka i da mogu napraviti sve što želim, ali vjeruj mi brate da ne mogu, da nemam ni volje ni snage jer me samoća ubija. Trebaš mi brate moj.
tvoja seka