U mom životu toliko toga krenulo je niz brdo, a ja u sebi polako tražim volju da se popnem samo nekoliko koraka prema ravnini koja vodi do sunca i ljepote moga života. Oduvijek sam voljela biti u društvu, razgovarati, slušati pametne riječi zrelijih ljudi, voljela sam učiti i naučiti. Moj braco, moj anđeo ti si mi često govorio da koliko učim toliko vrijedim i sada mi nije jasno zašto ne mogu ništa naučiti o surovosti jer život je malom čovjeku postao veliki uteg, te učimo hodati i plivati u skladu sa mogućnostima današnjeg načina življenja.
Jednom sam tražila tuđu pomoć i zahvalna sam onima koji su mi pomogle želim im svu sreću, ali sam se sama sebi rekla kasnije da više nikada na takav način neću i ne mogu tražiti pomoć.
Tvoj nećak je završio školu, prijavljen je kao nezaposlen i za njega koji je zdrav posla nema, a želi raditi jer ne može mene gledati koliko se mučim da bih on imao ručak na tanjuru.

Krivim samu sebe što više ne mogu hodati jer od ovakvog života ja nemam ništa. Znam da bi mi ti sada da možeš rekao - prestani jer i to što živiš i kako živiš i dalje ima smisao, ti si ti. (pisat ću ti kasnije kada se vratim).
voli te tvoja seka.