z.l.e.v.A.n.k.a.

OOOOOOhhhoohohohoo! Pa koga ja to vidim?!? Monitor!! OOOOOoooOOoOoOo!
Eto, zleva je bila u Zagrebu, nijednom se nije izgubila ni zagubila ni ništa s gubljenjem.. Od prve smo našle i jednu i drugu školu.. ko od šale smo našle ono mjesto gdi tramvajčeki stanu čim smo izašle iz željezničkog kolodvora! Ni pola sata nam nije trebalo! Bravo! A i potdhodnik smo našle već oko tamo negdje recimo bilo je blizu 18h.. začas!
Ma ne, serem.. Našle smo stvarno sve odma.. hvala svima na pomoći i dobroj volji :)
A kaj se ispita tiče.. jebote život.. ne bih nikome preporučila da ide na to.. nemojte ljudi, nemojte ako živce imate!
Učila sam ko deva ono učila i to, sve te zakone, pravilnike, propise, Ustav, metodiku LK, pripremala sat iz LK.. svašta nešta.. donijela sam prave kore drveta na sat, pa ako ste vidjeli u tramvaju jednu prekrasnoguznu djevojku predivne smeđe kose s vrećicom u kojoj su kore drveta.. dam si odrezati zdravu sisu ako to nisam bila ja.
Mislim, obje su zdrave, ali ono. Da bude dramatičnije. Je li. Jel bilo? Dramatično? A? A?
I tak, došla ja u školu oko pola sedam (sat mi počinje u 8) jerbo je i vlak tak rano došao. Probudila sam se u pola 4 da sve stignem. Pas mater. Putovala sam s nekim bauštelcima koji su spavali u kupeu.. a ja ponavljala.. Grr.
Sutra idem u Maribor. Negdi sam izgubila putovnicu.. kad smo preuređivali sve i to.. ko zna gdi je sad.. napuštena i sama..
Ali nema sad to veze, pričam o stručnom ispitu.
Sat je prošel genijalno! Profesor je bil oduševljen i pripravom i z menom i sa satom i sa svime. Baš oduševljen.. odma mi je napisal odličan 5 na pripravu. Na usmenom sam prva odgovarala.. bilo je katastrofa.. Školski odbor, godišnji plan i program OŠ i Ustavni sud.. Jezoš.. nisam baš nešto briljirala.. osjećala sam se ko klokan dok ima grčeve u trbuhu jer je pojeo nešto laksativno. Zašto klokan? Zakaj mene pitate, otkud da ja znam?
I to je prošlo.. opet su me pohvalili.. reko, dobro, divno, fala.. vele da se to ocjenjuje da bi bila za odličan, ah, nije da se hvalim, ali ono.. kaj je-je. Nemrem ja sad vama tu lagati i ine stvari. Nije dolično. Imam uvjerenje sad. Aha, UVJERENJE, ljudi, ste pročitali. Jebote, zgubila sam pol žifci da bi dobila faking uvjerenje?!?! Aha. Super. Sad sam uvjerena da sam uvjerljivo skrenula. Imam dokaz i sve.
I tak.. jela sam hrenovke u školi.. lijepo su nam ih stavili na stol, zamotali u alufoliju.. i kriške kruha su bile.. ispod hrenovaka hrenofki. Ostale cure nisu jele, ponavljale su si kaj je to Vlada, koje ovlasti ima Predsjednik, koje faze imamo u LK i tak.. ja sam jela hrenofke i pila čaj. Bilo me strah, a dok me strah zima mi je, zijevam i drhtim. To su moji straho-simptomi. Imala sam ih sve. Dakle, bilo me strah. I bilo mi je zima. I spavalo mi se jer sam se probudila u pola faking četri.
Prored za djevu.
Upoznala sam djevubajnu bajnu, ispod željeznih muda. Drago moje biće.. i ja bi nju zapodoma. I bijesni je bil z nama na muffinima.. ali on je samo gledal u zid. A nas dve smo jele muffine. Fine. Ova kaj slaže sendviče je bila nekaj nadrkana, valjda ju niko taj dan nije primil za sisu. Ko zna. Ali onaj dečko kaj je tipkal po blagajni je baš zakon, nekaj se smijal meni jer sam nekaj kao smešno rekla ili nekaj, ne znam.. ko bi sve popamtil, pitam ja vas.. Ostavila sam mu deset lipa. Kad je bal, nek je bal.. ak već trošim, trošim ko tajkun. Jel tak? Da. Nek se dečko proveseli s prijateljima. Nek se priča po Zagrebu kak sam darežljiva i dobrog srca, jel tak? Da.
Uklještilo mi se nešto u leđima.. kod kičme.. tak imam osjećaj.. nekak ukliješten..
E, da, sad sam se sjetila!!
Dječica u 6. razredu su pisala riječi 1. 2. i 3. lekcije.. imam dva bisera na koje sam se scepala, propala kroz pod od smijeha, ftrgla si kuk, isplakala mora i tako to..
DIVORCED = divokoza
CONFUSED = izmuzeno
Ne znam otkud tom klincu divokoza, nikad ju u životu spomenula nisam (valjda od DIVO) ali dobro. Niti mužnju spominjala nisam. Ali neka, nek se djeca vesele! Sve je to za ljude.
Ne znam kaj da vam pišem više.. sve sam znatiskala tu.. znabacala.. bez reda.. nek, nema veze.. sutra ja odo u Maribor.. i više me nema.. nema.. NE-MA!! Do popodne.
A da, i pisani dio su mi ocijenili s odličnim, zaboravih spomenuti.. rekli su da sam izvrsna u gramatici i pravopisu, jedino kaj sam nekolko put upotrijebila tuđice, ali ono.. to ćemo ispraviti, kaj ne? Da. Pitat ću ja onu ispravljačicu s radija kod nas.. nek me pouči.. nek me ispravi.. bit će moj mentor.
Jea rajt, sigurno, ona moj, haha, da..
Hej, ja sam zlevanka.

Idem sad u krpe.. sutra se budim u 6h..

I tak.. (disvanz for djeva end bijesni)

+ * za onu koja polaže ispite i blog joj spava jesenski san..

baj baj

Priča ide ovako:
neki dan sam dobila mail, naziva "noc gutaca reklama", od nepoznate osobe, bez riječi ali s dvije slike u privitku. Na slikama su dvije, meni apsolutno nepoznate djevojke. Ne piše ni kak se zovu, ni odakle su, ni dal jedu juhu od šparoga, ni dal koriste štapiće za uši. Dakle, nikakve bitne informacije ne pišu, tj. nikakve informacije točka.
Djevojke možete vidjeti na ovim slikama:


Eh, budući da sam ja znatiželjna, a te dvije djevojke su možda jako mnogo strašno važne za moj budući život, odgovorila sam ovim riječima:
"A ko su te dvije djevojke djeve?"
na što sam dobila ovakav divan i duhovit odgovor:
"kakva formulacija pitanja sramota za jednu uciteljicu hrvatskog jezika"
Ne znam, primjećujete li krasna velika početna slova u odgovoru, primjećujete li predivne interpunkcijske znakove?
Ne? Ni ja. Ali dobro. Rugala se svraka slavuju.
Nakon ovakvog predobrog odgovora na moje sramotno pitanje, ne mogavši vjerovati razvijenosti papučice s kojom pričam, poslala sam još jedno pitanje, ovog puta misleći na to kako ću ga postaviti, ne bih li se ponovo osramotila. Pitanje je glasilo ovako:
"nisam ja učiteljica hrvaCkog jezika.. nego, ko su te o ko su li tko su li te dvije osobe su li te dvije na fotografijama o?"
Mislim, odnosno sigurna sam, da je ovo pitanje bilo mnogo jasnije, puno otmjenije, pravilnije od onog prvog, sramotnog za jednu učiteljicu hrvatskog jezika.
Ne mislite li tako? Ni ja.
Nadalje.. osoba kojoj sam pisala je očito ipak malo manje razvijena od papučice, pa je odgovorila ovako:
"postavljaj konkretnija pitanja"
što je moje lice dovelo u dugotrajan Jocker položaj. Nakon toga odlučila sam više ne pisati stanovitoj osobi jer me počelo biti strah od moguće ponovne pogreške. Toliko me strah da sam morala ispustiti taj silan teret koji me tištio u crijevima. Sad mi je lakše.
Koliko sam shvatila, ova osoba koja mi je pisala očito misli da će imperativom osvojiti moje srce ili da sam inferiorno biće koje zavisi od toga da sazna tko je na tim slikama. Ja ne mogu spavati od kad sam primila odgovor, prevrćem se, stalno se okrećem na šumove i to već dugo vremena! Od samog jutra! Već sigurno devetnaest minuta. Strašno. Ovaj stres i nervoza će me ubiti. Koliko sam shvatila, ovu poruku s dvije slike su dobile i durica, avaadoreava, ignisburns, reny, archie, amy damon, divlji badem i plava mala pa ih molim ako su saznale tko su djevojke na slikama i ako su shvatile cilj, puku, značenje, razlog zašto je ta poruka poslana baš nama, nek se slobodno jave na mail. Moj. Nada Gačešić-Livaković mi ostaje posljednja. To se zna.

Eh, još nešto. Osim toga što moram postavljati konkretnija pitanja ne bih li saznala odgovor na svoje sramotno pitanje, dobila sam i prijetnju nožem.
Ne, niste krivo pročitali i nije zajebancija.
Ja sam ovo shvatila ozbiljno. Naslov slike je "upozorenje za zlevanku", a slika izgleda ovako (molim tišinu, skoncentrirajte se):

Ne znam dobivaju li i ostali ljudi ovakve divne poruke upozorenja (ničim izazvane), ali ovo je meni prva i nisam sigurna da mi se sviđa, tj. sigurna sam da mi se ne sviđa. Ako se nastavi, bit ću prisiljena prijaviti slučaj policiji jer me uznemiruje i narušava moj duševni mir. Ne policija već poruka. Sve tri poruke. Moguće da je to osobi koja šalje zanimljivo i duhovito, ali ja ne doživljavam prijetnje nožem od nepoznate osobe beznačajnim i nevažnim, te mnogo duhovitim slučajem. Budući da sam nježna, krhka i plaha, ovakve stvari me zabrinjavaju. E, sad.. moguće da sam odjednom izgubila smisao za humor, moguće da sam se uozbiljila od kad radim s djecom (kuiš ono nemreš bit neozbiljan ak s klincima radiš, ne?), moguće da.. da.. da sto stvari!

U slučaju da netko od dragih čitača prepozna bilo koju od ove tri osobe, molim da mi javi ili u komentarima ili na mail. I molim vas da se ne šalite i ne sprdate iz ovoga jer nije fikcija.

Hvala.
Zabrinuta zlevAnka

Pozdrav, nacijo!

ZlevAnka se priprema za stručni ispit..

Dobila sam likovnu kulturu, kora drveta, slikanje-gvaš, 3. razred
Plus pravilnici, Ustav, zakoni.. lalala.. plus metodika likovne kulture..
Malo me žmiče v želucu, ali se bu to prešlo dok pem vzamuž.

Eto..

A, da, imam novi radni stol, slagala ga s očkom svojim.. Stol je za prste polizati! Velik, jak..

Plus: Ana + Igor :)


I love my life!



E, da, skoro zaboravih..

Ako netko ima neizdrživu želju da me sutra, 6.10. (plus 12.10. i 16.10.) otpelja od jedne škole do druge (tam gdi obavljam te "stručne" posliće, dvije škole) nek se slobodno javi na mail jer I know shit o kretanju po Zagrebu.
Bila bih vam (ili Vam ako se radi o jednoj osobi) doista odista zbilja stvarno jako zahvalna. Jer ako se izgubim negdje, ako zalutam do Karlovca ili Siska.. ne znam kak bute izdržali bez čitanja mojih roznih proljeva, budući da izgubljena neću moći pisati.
Ever again.

Razmislite o tome.


Dakle, plan kretanja mi je sljedeći: od Aleje Antuna Augustinčića 12 do Mesićeve 35 ili od Mesićeve 35 do Aleje Antuna Augustinčića 12.
Budući da u našem selu nema tramvaja ni gradskih buseva, ne znam ni kako oni izgledaju, a kamoli koji u ZG-u vozi do kamo kuda gdje.

Mislim da mi je ovo s kretanjem veći problem od samog stručnog.
Hm.. da, jest.