Pazi što misliš
...
Kod mene opet ništa posebno, između pospremanja i spremanja sebe za danas sam uhvatila koju minutu da nešto zapišem.
S kojom svrhom i zašto ne znam.
Ali eto.
Danas idem kod njega i baš će mi biti lijepo. Moram se ful sredit da mu budem lijepa (ljepša nego inaće hahah)
Joj pa ne možemo skinut ruke jedan s drugog ne ovisi to o situaciji.
Nakon svih ovih godina, još smo ostali zaljubljeni jedno u drugo i prejako.
Kažu mi da sam premlada i da još nisam iskusila život, da ću možda, ali možda pronaći nekog s kim će mi biti ljepše i bolje. Da je to jedna od onih, prvih ljubavi uvijek takva.
Ja im na to kažem, da ne nije to tako.
Volim ga i volim svakim danom sve više. Kažem im da ćemo ostariti zajedno jer vjerujem u to.
Nije tu ni toliko ljubav u pitanju. Da je samo to, sigurna sam da će i tako sve krenuti nizbrdo. Ne. Paše mi njegovo prisustvo, njegova utjeha, što se bori za nas, njegovi interesi. Sve.
a kaj cu, volim ga
