Zastao tek u Phenix na putu za Abarkrki. Udaraš mi glavobolju kao nož u leđa Nabijaš krivicu kao na kolac Ocrnjen sam više nego i sama pink boja Šta ako sam se vozikao On the Route 66 Zastao tek u Phenix-u na putu za Abarkrki. Nisam svraćao u Las Vegas, kažem. Nisam svratio u Las Vegas lijepo ti kažem. Nijednom nisam pomoslio da svratim do Las Vegasa kad ti kažem, ženo. Jesam, možda, ne znam spustio se do New Orleans. Možda sam, kažem, opet ne znam spustio se skroz dolje do New Orleans. Možda jesam, a možda i nisam, to sad ne znam down to the New Orleans. Stajao sam tek u Phenix na putu za Abarkrki Ocrnjen više nego i sama roze, ružičasta boja. Oznake: Književnost, literatura, lirika, art, poetika, lektira, ono nešto |
Nemoj poslije kako si preusko shvaćao preširoko obuhvaćeno pitanje smisla Pretpostavljam neki dokaz kako otkotrljao se zupčanik Postalo bijelo dugme koje zaključalo se u sebe Preusko si shvaćao preširoko obuhvaćeno pitanje smisla Besmisleno je ionako samo ono po sjećanju A koliko smo uradili besmislenih stvari Pola ih se zaista ne sjećam vjerovatno mi sad imaju smisla Ili niša nema smisla ili sve je goli smisao Ili –ili je zaista kategoričan stav Šta onda imaš uopće da pretpostavljaš: ili ti se otkotrljao zupčanik ili nikakav dokaz nije ili nemaš za to nikakav dokaz Ovdje hoćemo egzaktnije i rezolutnije, dakle: ili postao si dugme bijelo koje zaključalo se u se ili ništa od toga nema, nije ni bilo. Odluči se. Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, poetika, art, ono nešto |