Karmin buranija Valda mi je ovo ostalo iz neke pesme – stalno mi se mota po glavi: „Dobro znam: izgoreti, to, i samo to, moj je smisao.“ Šta je Arči, još uvek si poeta? Karmin, njene poljubci nakičeni i nanizani kao buranija, pesme i vino Ti znaš da je ovo udvorništvo dosadno obavezujuće: Glavni junak je samo smrtni junak. Neka se kaže, konačno, mudrost života i mišljenja Alena Alispahića ( i životna naziranja njegovog Mačka ), glavom i bradom, lomom i ugruhnućem, što mu pola mozga isceđeno je u suzu, a u drugom pola neprestano žena gola, okrenula mu guzu! Istorija je proizvođač, budućnost neplanski kupac. Lepo sam se obukao. Što se o meni ne zna neka se izmisli, jer sam sam sebe izmislio. Menjao sam imena, zvao sam se Heinrich von Ofterdingen, zvao sam se Moldoror Ali, ja ne brinem. Na kraju svi oslepe. Na kraju se svi pozabave svojim duhovima i svojim đavolima. Svojim repovima. Kao kockar što sve vreme meša karte ja pisao sam stihove. Oznake: Književnost, literatura, lirika, art, pisanje, lektira poetika, žari, ženim sina |