Da li sme se tako? Sad mi je srce punije i ti ga ispunjavaš hrabrošću. Sada kuca tako tupo i mirno, ne kao pred buru, već nekako katarzičnije. Biće ti drago čuti da si svetla tačka u tuzi. Prepuštanje životu i ljubavi je predivno i prebolno. Zemlja se neće prestati rušiti. Više mi niko ništa ne može. Nama. Kako je lako živeti sa istinom i svesnošću u sebi! Na tren sam se oslobodio, otvorio. I vidi me sad. Ne prestajem (plakati). Kako je lako živeti sa istinom i svesnošću o sebi! Moje srce se prečesto topi a hteo sam da bude santa ledena. U isto vreme srce mi se raspada i raste. Rađa se i umire. Gubim i pobeđujem. Da li sme se tako? Tu si, znam. Prepustiti se ne bojim. Svet je sad na našim rukama! Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, poetry, art, poetika |