ALEN ALISPAHIĆ
27.01.2022., četvrtak
EVERGREEN VOL 2
|
Mak na konac Neću da ti sečem grab ispred kuće, ali neću ni da ti liűem usrane gaće. Abarečke, a bar se trude. A bar koga ćete? Bakva či ń bačva, čik. Neću da ti svojim autom zatvorim izlaz iz garaűe, ali neću ti ni viskom meriti pritisak. Konac ń na njega će mak. Grumenovanje svetloöću Prvobitna maglica mojih misli izvajala oblik moje lobanje. Drűim svoju glavu u dlanovima kao Hamlet onu lobanju. Pukotine čeone kosti nikad nisu otvorile prozore. Preko duplog dna stakla mojih zenica puca pogled u niötavnost stvari. Oreol nad glavom zakiva svest. Sunce otresa svoje graöke znoja, cede se niz nebo kao niz leđa teűaka. Ko je bezgreöan neka prvi baci grumen svetlosti na mene. Bespredmetno Ionako nisam verovao ničemu. Nikome se nikako nisam nadao. Ćutao sam i promatrao. Promatrao sam ljude, prirodu i svemir. Promatrao sam i űenske, ako se to uopöte moűe uzeti kao neko polaziöte za neko iole ozbiljno naučno razmatranje, guzice. Čudio sam se svakom čudu. Zabezeknuo se nad svakom tajnom. Zamislio sam se ja, i ja sam stavio prst na čelo, zapitao sam se ja. Nisam razmiöljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje neispravnom, uopöte nisam razmiöljao. Nisam razmiöljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje bespredmetnom. Preokret Uvek se u mojoj sobi mogao dogoditi preokret, tepih je uvek mogao postati leteći ćilim. A iz praöine ispod moga tepiha mogle su ponovno zasjati zvezdeÖ Uvek se u mojoj sobi mogao dogoditi preokret: princeza öto se ono celu noć prevrće na duöecima mogla je mirno zaspati u mojoj postelji na mojim graöcima znoja Oznake: Književnost, literatura, lirika, art, poetika, lektira |
