A little bit about everything
petak, 21.03.2008.
Napalo me opet!!!!
No uglavnom da počnem svoju "down to earth" verziju događaja, kasnije ću vas uputiti na Tujmerov blog za "epic" verziju.
Zadnji dan škole, srijeda, lijepo rasprodali CDe sve na Kapi dobrote i pojeli čevape nakon toga. Pozdravim se ja sa ovima iz razreda i krenem na stanicu. Tamo sam sreo Antu, Tujmera (aka "komunjaru") i Pikachua, uglavnom došli mi do naše stanice neš se zajebavali u tramvaju. U podhodniku pita Ante ide li se van, Tujmer reče može, ja isto i dogovorimo se da će se daljnji planovi napraviti nakon što dođemo doma i poseremo/popišamo i ine stvari obavimo.
Vidim ja mobitel zvoni, Ante zove kaže piši propalo ja nemogu van. Jebiga, ali meni se ide pa zovem ja Tujmera hoćemo li svejedno, on je za i dogovorimo se 22:30 na stanici. Ja krenuh od doma i neš me puklo pa malo rekoh idem trčat. I tako trčim ja nekih 300 metara i onda opet usporim i lagano nastavim. Dođem ja na stanicu malo pričekam Tujmera koji lijepo s pivom došao i mi tako malo pijuckali Žuju dok smo čekali tramvaj.
Ja pričo neku glupost i vidim da Tujmer ne sluša nego gleda dole u podhodnik, ja pogledam vidim nekog klinca kako nas gleda. Kaže Tujmer ajmo se maknut mi. I tako odlučimo otić njemu u kvart se zbuksat, preskočimo ogradu na stanici i taman da krenemo na Savicu kad ono evo njih 10 izroni iza ugla. Vide nas neš se počnu derat "Komunjaro" i istovremeno Tujmer reko bježi. Ja opet morah trčat tako, i piči mi tako, tujmer baca pivu i prokliže na zavoju i pada na pod. Derem sa je diži se, on se digne i nastavimo mi trčat. Projurimo kraj nekih likova sa curama koji gledaju ono wtf. prvo tujmer s irokezom, kožnjako, vojnim hlačama i martama, pa ja iza njega u kaputu pa iza nas 7 šminkera jedan za drugim trče. I uglavnom dođemo mi do jednog djela, evo sličice :D
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Uglavnom došli mi kraj dione i tujmer se sakrije kraj auta, a ja se na zid naslonim. Dođu likovi, tamo se neš motali i derali se di smo, uglavnom mene našli. Pozovu me van i govore da me neće tuć, ja izađem i pitaju me di mi je frend. "Otišao je doma, tu negdje živ, neznam ga ja baš dobro" ja odgovrim i lik me neš gleda pa pita " A da nije otišao po ekipu," "ma nije kažem ja, doma je otišao," " a da nije na igralištu školskom," a šta ću ja reć pa rekoh samo " a može bit, da to bi moglo bit." I sad jedan lik se popone tamo na stepke, samo treba lijevo pogledat da vidi tujmera, i ne vidi ga. Ja odmaknem ove ostale od tamo i odemo na cestu.
Neš pričam s njima, nudim žvake i slično. I pozdravim se ja s njima i polako krenem negdje između zgrada tamo
pretvaram se da pišam i slično čekam da odu. I tamo se motali oni još par minuta, gore dole, lijevo desno, njih sedam ga ne vidi.... Uglavnom, oni se maknu nazovem ja tujmera da ne mrda. I odem pogledat, vidim sve čisto zovem ga da izađe i krenemo mi prema stanici. Dođemo do prvog ugla i ja ga zaustavim, neznam zaš, odem pogledat kao jesu li oni tamo. Izvirim samo i likovi tamo stoje! Ja mjenjaj smjer kažem tujmeru produži korak, odemo mi negdje tamo do podhodnika za kruge. Tujmer kaže idem ja marte zavezat, sakrije se tamo u grmlje i veže on, je se pretvaram da pišam i pričam na telefon. Kad on taman da će izać vidim njih opet na lijevoj strani. pa jebote stvarno nikako ih se riješit.
A niš cijela ta zajebancija 40 min trajala. Dođemo mi napokon do škole, nađemo se s jozom i gojkom i kao prema garaži ćemo. oćemo kurac, tamo na travnom 5-7 likova patrolira. Na stepinjari 10 likova, idemo mi u središće kao. Tamo tujmer počne pričat o našem događaju. Kad ono 20 snagatora vidimo na drugoj strani. I mi krenuli tamo u jozov haustor pola sata bili, onda ja staru pozvo da mene i tujmera odveze, da nebi bilo sranja :D
Eto to je to :D
jedan citat za kraj po običaju
Genius may have its limitations, but stupidity is not thus handicapped.
(Genijalnost možda ima svoje granice, ali glupost nije tako ograničena)
Elbert Hubbard (1856 - 1915)
