ajvar i sarma®
17.01.2006., utorak
AAAAA!!!!
|
Evo, da I ja napišem jedan ozbiljan post… Ak vam se neda čitati, nemojte, odmah vas upozoravam- bit će dosadno. Da. Uglavnom. Da. Dakle, vozim se ja neki dan javnim prijevoznim sredstvom, iliti tramvajem (I to onim usranim novim smećem od 17ice), a kad ono prekoputa mene se sjedne neki lik. U krilu mu sjedi cura. Dečko nju zagrlio I gleda ju očima punim ljubavi (isuse, mili bože, kako ovo sladunjavo zvuči, al boli me kurac), a ona, jebem joj mater, izgleda koda se dosađuje I ne zna cijeniti to kaj ima DEČKA koji ju VOLI. Moram odmah napomenuti da cura NIJE ZGODNA. U svakom slučaju, dodem u školu, oko mene svuda parovi, bare se po hodnicima, hodaju zagrljeni, ili se barem drže za ruke. Ja sam inače, žestoki protivnik romantičnosti, I bljuje mi se od toga, al jebiga, I ja hoću da me se tu I tamo zagrli, u pičku materinu. Uglavnom, imam osjećaj koda mi se rugaju, koda mi to namjerno rade! Koda mi se smiju I govore: Isuse, pogledaj jadnicu, sama je… Zakaj glupe cure moraju imati DEČKE??? Zakaj KUČKETINE moraju biti sretne????!!? ZAŠTO? Zašto cura (nazovimo je X) koja je glupa, ružna(još to I nije tolko važno…), primitivna, površna, I tipična cura koja samo želi nešto zbariti I hvaliti se da ima dečka, koji je usput, naravno, stariji? Zakaj ONA ima dečka, a mi NEMAMO? Kužiš, ona je faca… nju svi hoće. Kužiš, nije fer da ona ima dečka, a neke cure (poput nas) koje su 100 puta bolje osobe (da, usudim se to reći) nemaju. Al to dečkima očito nije bitno… Dečki se boje cura. Dečki se boje NAS. I onda smo mi kakti slabiji spol. Je da, moš mislit. Deprimira me sreća. Tj, sreća GLUPIH ljudi. Uvijek me podsjeti na to da ja nemam sreće. Zašto ja nisam površna, glupa, dvolična, sebična, umišljena, primitivna, bahata kučka kojoj je stalo samo do sebe I koja će zgaziti sve da bude sretna? Zašto ja imam osjećaje? Zašto je meni stalo do ljudi? I ne samo do onih koji to zaslužuju, nego I do onih koji to ne zaslužuju? Koji će mi kurac oni u životu? Zato kaj me Bog takvom stvorio. I takva jesam. Da. A jebiga. Takav je život. Kako je to glupa izjava. Fakat glupa. I ja hoću biti sretna. I ja hoću imat nekoga… A pogotovo sad, jer mi taj netko ful treba. Dosta mi je više toga da sam ja ona “pribrana”, ona bez osjećaja, ona kojoj je svejedno, ona “bit-će-bolje”, jer neće. Znamo da neće. Dobro znamo da neće. Boli. I nikada neće prestati. Jedino dobro u svemu tome je- kad napokon budemo sretne, to će nam biti još ljepše, jer ćemo se sjetit kako je sada boljelo… Serem. Kurac ćemo se sjetit. Znaš ono, shvatiš što si imao tek kad izgubiš. I onda smo opet na početku. Opet smo na istom. Samo, onda je jos gore, jer onda ZNAŠ što si izgubio. Sranje. Koji mi kurac fali?? Kažu, malo toga. Pa koji kurac onda?! Jedino je objašnjenje da ja to nisam zaslužila. Da. To je očito to. Ok. To mogu prihvatiti. Ali koji sam kurac ja napravila? “Sve se događa s razlogom”. Da. To je istina. Zašto? Zašto je to istina? Ja neću da to bude istina! Jer, da nije istina, onda se nebi imala razloga žaliti na bliokaj, jer bih znala da se sve događa bez veze. A ovako znam da postoji neki jebeni razlog, I znam da ima veze samnom. Koji je razlog? Zašto nemogu dobiti odgovor? E, da, još nešto… y (namjerno malo slovo) je dečko. y je glup. Retardiran. Ide mi na kurac. Serem. Nije. Nije ni glup ni retardiran, ali ide mi na kurac. A vrijeđam ga zato kaj mi je na neki bolestan način lakše kad ga izvrijeđam. Da. Lik je zapravo u potpunosti ok (po mnogima nije). Uglavnom, kaj ja želim od izvjesne osobe y. Ne previše. Fakat ne previše. Zelim zagrljaj. I to je sve. Iako znam da je to ipak puno kaj tražim. Jer ja to NIKAD neću dobit. Barem ne od y. Istina, želim ga ja I pojebati, al moram biti realna. I kad ga gledam u bircu u koji kakti izlazimo, ili kad sam blizu njega, imam glupi osjećaj kao da mi je netko zario nož ravno u srce. Pogled, a tek pozdrav te osobe me diže ravno u nebo(što je fakat jadno, al kaj da radim?!), iako ZNAM da njemu to ne znači NIŠTA u odnosu na ono što meni znači. On nema pojma kaj mi radi. Fakat nema. A ja sam si obećala da NIKAD neću dopustiti nekoj muškoj osobi da napravi ovo od mene. Al nikad ne reci nikad. Pogotovo ne kad su osjećaji u pitanju. Jebat ću mu sestricnu! Pička glupa, fakat ga ne kužim (I onda kažu da smo mi, žene, komplicirane), ima dana kad se čini da me nemre živu smislit, al onda me tako nekak pogleda da… neznam. Više ništa neznam. Mrzim te, y, fakat te mrzim. Mrzim tvoje oči, mrzim tvoj pogled, mrzim tvoju pojavu, mrzim kako hodaš, mrzim kako pričaš, mrzim kako si popravljaš kosu, mrzim tvoju umišljenost, mrzim kad buljiš, I fakat mrzim kad me tako gledaš, MRZIM ŠTO ZBOG TEBE PIŠEM OVAJ POST, mrzim to što mi radiš, mrzim ono što postajem zbog tebe, mrzim kad me nasmijavaš, a još mi je gore kad plačem zbog tebe (da, nijedan dečko nije vrijedan suza, al kad si sama u krevetu u subotu navečer poslije izlaska, I kad je sve na kaj mislim to kako sam ga danas vidjela I kako me pogledao… I kako ga želim, kako mi treba, da bude tu kraj mene I da mi malo laže I kaže da će ostati tu kad svi odu, kad me svi ostave, jer people always leave, prije ili kasnije, to je činjenica… I još ti nekaj tipa Love Lies ili The hardest part is the night svira u pozadini… jebem ti bonjovija.), mrzim kad nemrem zaspati zbog tebe, mrzim kad te ne vidim, a još te više mrzim kad te gledam… a najviše te mrzim jer te volim, jer te NEMOGU MRZITI. A ja stvarno NEZNAM zašto mi toliko znači, (šta je to… šta je to u tebi? Pitam se… šta to nosiš u sebi? šta je to… šta moje misli krade?)… Kaj ja vidim u toj “hrpetini plavih dlaka” (kako ga je m nazvala)?! Ništa. Je čak ne mislim da je on lijep, ni zgodan (iako nije ružan), al ima nešto u njemu… fakat ima. U biti, ja uopće nemam pojma koji kurac ja sad sve ovo tu pišem. Ajvar će me sto posto popljuvati. Al jebiga. Da. y je prije čitao ovaj blog, sada ga više ne čita, barem se tako čini… Da. I bolje. Valjda. Evo jedna pjesma koja me podsjeća na cijelu situaciju s y I njegovim “pajdašima”: Another long and sleepless night You need someone to hold you tight Sometimes love don’t know wrong from right Another long and senseless FIGHT Was all you knew, they’re all the same There’s no one left to take the blame What’s behind this masquerade? How do we win these loosing games we play? How much pain can you take before your heart breaks? PS: sad će mnogi reći, a) dečki nisu toga vrijedni (kaj je najbolje, ja ZNAM da nisu, al jebiga, nemrem si pomoći), b) I zbog toga si ti u kurcu?! (nisam samo zbog toga, al sad mi se trenutno o tome piše) Sometimes he sees her walking by He never looks her in the eye She doesn’t know, she doesn’t care What he is feeling And as she turns to walk away There is nothing he can say She doesn’t know, why should she care? When he’s alone, she’s never there To see him crying in the shadows Sometimes she sees him walking by She never looks him in the eye He doesn’t know, he doesn’t care What she is feeling And as he turns to walk away There is nothing she can say He doesn’t know, why should he care? When she’s alone, he’s never there To see her crying in the shadows But he can see it in her eyes And she can feel it in her heart It’s tearing them apart Over and over again  Pozdrav, Sarma |
05.01.2006., četvrtak
a jebemu mater i kad sarma niš ne piše. nova godina odmiče i sve će se zaboravit(ako već nije). naime, 5 dana prije nove ja, ajvar živjeh u strahu da će nas bit samo 5 i da se nećemo dobro provest, te da ću ja ko i obično pronalazit neke (ne)glupe razloge da budem u depri.depra-koja glupa rječ. da. i tako sve do 3 dana prije kad su stvari jaaaaako izmakle kontroli.sarma me nazvala u 12 ujutro i drhtavim glasićem mi objasnila da će bit najmanje 25 ljudi. i to pola koje u životu ne vidjesmo.onima koje smo znali smo rekli da nose samo alkoholno i da ćemo mi kupit ostalo(sokiće(tru sokiće) i hranu) jer su naše pametne majke nas ko knjigu pročitale, te nam rekle da nam neće dat keš, nego nam sve kupovat na karticu.da. i tako sarma kupi hranu(salama, sir i sve što ulazi u hranu)a ja sokove. kupila sam 30L soka i 4L mlijeka.da. a sokovi ono kola po 5kn i fanta na kojoj piše "fancy", a košta 5kn. uglavnom ko da mi se jebe kaj bagra pije.da. to sve za pit i moju liniju sarma, m, erić i ja odnjesmo u sarminu kuću. par puta onako probno navinemo uan uaild najt i skužimo da je već 6. još se puno toga trebalo spremit, pa m i ja odlučismo otić po ljude koji su tako nestrpljivo iščekivali nas da dođemo po nih i pokažemo im put sarminoj kući.da. na stanici meni zvoni mob, pogledam i vidim erić.mislim si ja koji kurac sad oće, tek smo izašli iz kuće. kad li ono pita ovaj mene može li vili doć. m i ja smo bile jako protiv toga, ali budući da je sarma dopustila(dernek je, ponavljam, bio kod nje) mi popustismo. da.aprije toga smo rekli eriću da nikako ne smije zvat vilija jer nam ide na kurac i jer je umišljen i slinavac i malouman i to sve vezano uz to.da. tako mi dođemo do cibone i bagra nas čekala. da. i kaj je bilo najbolje od svega, nepozvani medo sa svojom curom. ma da bar nepozvani. sarma mu je rekla da ne smije doć.ali on je ipak došo. i kaj je najbolje od svega radio najvaeća sranja. da. tam je bio i končar(on je bio pozvan) sa svojim nekim no name frendovima. da. i još cure itd itd. da. tako mi odemo do sarme.navinemo uan uaild najt, jut gon uaild i semeteri gejic i pijemo. svi su donjeli sve i svašta. za pit. i poslije je erić otišo po vilija, a končar po nekog svog frenda(rusa) i tako nije bilo ni 8 sati, a sarma i ja mrtve totalno.da. ja okolo hodam po kući i odlučim nešto pojest. odjednom ugledam sarmu kako se bari sa jednim od no name frendova na sudoperu. lik se zove danijel i ima buljooke oči, a salama i kruh su bili tik do sudopera tako da sam ja sve trpala pored ovih. kaj je najbolje od svega ne sjećam se toga. hodam ja dalje po kući i vidim dafina se bari s vilijem, još dalje sarma prešla sa danijela na anu, medo sa svojom curom i još malo poslije dafina prešla sa vilija(koji se bari užasno) na bana.masovna barenja.ima toga još, ali ne želim govorit identitet osoba da ne nadrapaju(znaju oni zašto). baš su svi bili noti i horni.e, ribar ribar. da. odjednom meni se bljuje i bljujem ja, kad li ono dođe končar sa rusom(taj nadimak zato kaj je lik govorio da ima ruske krvi te da mu vigor nemre niš i potegnuo pola litre ČISTOG VIGORA NA SEKS.). rus mrtav pijan(ko bi reko) i bljuje u lavor sa rupom. ja se izbljujem do kraja i končar prelije rusovu bljuvotinu u moj lavor i rus nastavi bljuvat u moj lavor. bilo je bljuvotine i po majci, a ja sam mislila da je to dekoracija.da. glavno da lik i dalje govori kako mu vigor nemre niš i kako ima ruske krvi.da.a hbg.poslije ga je končar ostavio da leži tam na krevetu.sad se jednog velikog djela ne sjećam, al sjećam se da smo si svi čestitali novu i da sam ja gurala prste i izbljuvala hrpu salame koju je sarmina đukela išla jest, a poslije i ban.da. nisam rekla da je rus izbljuvao i komad neke štrukle ili čega već. ja nisam jer se ne sjećam da mi ja nekaj ogromno letilo iz usta.a glupo, uopće nismo mogli definirat kaj je to bilo.da. i tako ja ponovno bljujem, al sjećam se da mi se zapravo kašljalo, a ne bljuvalo i svi su mi govorili da samo nek se zbljujem i da će sve bit ok. i tako 2x u nekih sat vremena.da.tako je bilo jutro, ljudi su htjeli ić spavat, al im ban i končar nisu dali.ban je imao neke ispade poput govorit đukeli da izgleda ko da mu je cucak jebo mater, pa se poslije nadovezao da mu cucak JE jebo mater itd itd. i onda su puštali ustani bane hrvacka te zove i ta sranja.da. tak je došlo jutro i končar se po bog zna koji put te noći naroljo ko svinja. mi smo odlučili čistit. i tako tavili deke na kojima su bili rus i medo sa curom u pranje i plahte. da. medo je razbio 2 boce(bog zna zašto) i neki okvir za slike.da. i još cijelu noć navaljivao da puštamo mejdene. od tad su mi se mejdeni zgadili.da.moram ić na spavanje, sutra idem na skijanje u 5 ujutro, ak netko(sarma) ima nekaj za nadopunit(ne mijenjat) nek nadopuni. bilo je jebeno i tulumi mi nedostaju. ak netko ima praznu kuću nek se javi. riiiibarrrr    uglavnom, da, i parizera i sira i pive je bilo dosta. i ostalo je oko 15 litara fensi sokića(tru sokića). da ne samo sokića. i pivce za živce i vino i vigor. to ostaje za dan kad se ja vraćam sa skijanja.da. nisu mi strgali liniju jer su skužili da neće bit muzike ak ju strgaju. i da, puštali su satana panomskog. da, važno je napomenut da se sarma barila sa anitom i da smo morali mjenjat madrace jer je bilo pive i bljuvotine i bog zna čeg sve ne. i kad su medo i njegova cura odlučili otić, svi smo bili oduševljeni i rekli da parti tek sad počinje, ali medo i cura ekčli nisu otišli nego su se vratili. medo & cura fredi kruger otprilike ovako:  |