mrachni katuni i nesavremena razmatranja

dve ravni kulture, kroz prizmu u Nietzscheovim "Nesavremenim razmatranjima" posmatrane - filistarska i narodska u nastajanju, kakvom su je nekada optimistichno drzali veliki duhovi poput Goethea...

"Tu i tamo filistri bivaju iskreni, prichljivi i naivni, pretpostavimo li da su u uskom krugu, da piju vino i prisecaju se velikih ratnih dela: onda na svetlo dana izlazi, ono shto se inache plashljivo skriva, dok se povremeno oda i pokoja od veletajni chitave ove bagre. Jedan ovakav momenat ovoga je puta, sasvim skoro, imao poznati estetichar iz hegelovske shkole razboritosti. Povod je zacelo bio dovoljno neobichan: u samome civtinskom krugu slavio se spomen na jednog istinskog i stvarnog Ne-Filistra, i povrh toga takvog jednog, koji je u najstrozem smislu rechi propao upravo zbog filistara: spomen je na bozanstvenog Helderina, i poznati estetichar ima pravo da u ovoj prilici govori o tragichnoj dushi, koja je posrnula zbog „stvarnosti“ – rech stvarnost shvacena naime u pomenutom smislu kao filistarska razboritost. Ali „stvarnost“ je postala jedna druga: postavlja se pitanje da li bi se Helderin snashao u sadashnjem velikom dobu. „Ne znam“, rekao je Fr. Vischer, “ da li bi njegova meka dusha podnela toliko surovog ovoga rata , toliko pokvarenog shto vidimo kako nakon rata napreduje na najrazlichitijim poljima. Mozda bi ponovo potonuo u neuteshnost. On je bio jedna od nenaoruzanih dusha, on je bio grcki Werther, beznadezno zaljubljeni, bio je zivot pun mekoce i cheznje, ali je bilo i snage i sadrzaja u njegovoj volji, a velichine, zbijenosti i i zivota u njegovom stilu, koji tu i tamo podseca na Eshila. Samo je chvrstine bilo malo u njegovom duhu, i nedostajao mu je humor kao oruzje; on nije mogao da podnese to, da se josh uvek nije barbar, i ako se jeste filistar (er konnte es nicht ertragen, daß man noch kein Barbar ist, wenn man ein Philister ist)“
Ovde nas zanima poslednje priznanje, a ne slatkorechiva govornikova izjava sucuti. Da – moze se priznati da ste filistar – ali barbarin!, ni po koju cenu. Jadni Helderin nije mogao nazalost da tako fino razlikuje. Ako se pri pomenu rechi Barbarstvo misli na oprechnost civilzaciji, i mozda na piratstvo i ljudozderstvo, onda je razlikovanje uchinjeno sa pravom; ali, estetichar zeli ochigledno da nam kazze: moze se biti filistar, pa ipak kulturan chovek: tu lezi humor koji je nedostajao jadnom Helderinu, zbog chijeg je manjka propao.

"Mi Nemci smo od juche – rekao je jednom Goethe Eckermannu – jeste da smo vec chitavo stolece marljivo kultivisali, ali mogu proci josh stoleca, pre no shto u nashe sunarodnike prodre toliko duha i kulture, postane opshte mesto, da bi se o njima moglo reci, da su nekada davno to bili varvari."

preveo- dr. Milosh Bajovic Ilic