mrachni katuni i nesavremena razmatranja

Cuj, place Mesec mlad i zut.
Slusaj me, draga, poslednji put.

Umrecu, pa kad se zazelis mene,
ne vici ime moje u smiraj dana.
Slusaj vetar sa lisca svelog zutog.

Pevace Ti: da sam ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni clanke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad te srce za mnom zaboli:
zagrli i ljubi granu sto vene.
Ah, niko nema casti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli:

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.


Podkamien, u Galiciji 1915.