mrachni katuni i nesavremena razmatranja

pod sumnjom svaki znak postaje sumnijv: znak koji krticu (u staljinistichkom smislu) ili detektiva (u neoliberalnom) vodi do sablasnih podrucja duha: ako se literatura moze posmatrati kao mesto zlochina pisca, sumnja vodi do neobichnih pitanja. godine 2000. Michael Maar postavlja pitanje da li je Thomas Mann bio ubica ili barem saucestvujuci poverenik jednog krvavog sexualnog zlochina; Klaus Theweleit u svojoj knjizi o Gottfriedu Bennu (Orfej i Euridika), ucitava u Bennovu pesmu Orpheus' Tod - koja je teshko razumljiva chak iako se poznaju Ovidijeve Metamorfoze - indicije za to da je Benn svesno prihvatio mogucu smrt svoje zene, jer je samo over her dead body mogao naci put natrag ka svojoj lirici. pod sumnjom znaci postaju ponorniji. Theweleit otkriva 'jednu vrsta ubistva' (eine Art Mord') zaogrnutu mitoloshkom nerazumljivoshcu. vec sam prvi stih dovodi Detektiva na trag: ' Wie du mich zurückläßt, Liebste -'. (kako me napushtash, najmilija ...)

Gottfried (Bozimir) Benn u leto 1944. zivi sa svojom zenom, Hertom von Wedemeyer, u kasarni u Landsbergu na Warthi, uzivajuci priviliegiju da bude zajedno sa suprugom u, koja je kao daktilografkinja od strane vojne uprave postavljena za sekretaricu glavnoga shtabskog doktora, dr. Benna. U januar 1945. Benn sa pravom pretpostavlja da ce Elba biti rechna granica izmedju ruske i americhanske zone vlasti. On rachuna sa svojom smrcu. svoju zenu salje kamionom za Berlin, kasnije Neuhaus. Herta Benn sobom, iz predostroznosti, na poslednji put nosi jednu, za nju smrtonosnu, dozu morfijuma, iz straha pred silovanjem od strane ruskih barbara. Grad Neuhaus kraj Berlina potpada pod americhku jurisdikciju, ali ubrzo nakon korekture granice (krajem juna) biva prepushten nadleznosti Crvene Armije. 4.jula 1945 Herta Benn izvrshila je samoubistvo.

precrtana tri stiha iz Smrti Orfejove, u kojima su zbijeni vazni motivi Bennovog celokupnog dela - tako raznovrsnog po periodima, ali u isto vreme jedinstveno homogenog - sin protestantskog seoskog sveshtenika, odrastao izmedju radnichkih i seljackih sinova i istochnoelbske aristrokracije, vechiti outcast, sa aristokratskim osecanjem uzvisenosti i parijske svesti u isto vreme, zaposednik izgubljene pozicije, ipak sve do propasti austrougasrskog carstva kao doktor medicine pripada visokopostovanom sloju gradjanske kaste, Benn je bio jedan od gubitnika weimarske repubike - krajem dvadesetih, pritisnut bedom kao slobodno prakticirajuci doktor za kozne i polne bolesti odluchuje da napravi 'korak prema Republici' i prijavljuje se za mesto komunalnog lekara u Berlinu - medjutim biva odbijen, shto je samo jedan od kamena temeljaca njegove mrznje prema 'sistemu' W.republike; 1933., mozda kao publicistichki most do predsoblja moci, on koristi svoju odluchnost u pobornishtvu eugenichkih mogucnosti uzgoja superiornije rase nordijskog tipa, u textovima koji zbog svoje mrachnosti i paradoxia ipak ne bivaju prihvaceni kao upustvo za postupanje; bilo kako zagonetni ovi textovi izgledali, u njihovu usluznost u okviru eugenichkih mera nema sumnje; pochetkom chetrdesetih, konachno, Benn je zgrozen nad ns-diktaturom: ali ko je jednom usao, za njega izlaska vishe nema -dakle, ova precrtana tri stiha doista ukazuju na mogucnost Theweleitove teze:

der Geist hat immer Tote im
Gefolge, der Geist muß kalt
Sein, sonst wird er familiär.

(Duh uvek ima mrtve u
pratnji, duh mora hladan
biti, inache postaje srodan.)

Benn je ovaj deo verovatno kao suvishe prozaichan odstranio iz svoje poeme: jer na suvishe esejistican nacin otkriva svezu smrti i umetnosti (kreativnosti, iliti - izradjivanja umetnosti).