mrachni katuni i nesavremena razmatranja

Johnny got his gun (klikni ga)
jedan je od onih filmova sa klasom - povrh toga jasno klasno odredjen - za koji sam, neposredno nakon shto sam ga pre nekoliko godina pogledao, mislio da ja najbolji film u koji sam do tada imao chast da prodrem. i dan danas mislim da je dobar.

Dalton Trumbo, chije je ovo jedino filmsko ostvarenje u svojstvu rezisera, imao je tu srecu, ili nesrecu, da zivi u jednom, u dijalektichkom smislu, naizgled prelomnom dobu: ispunjenom zivom nadom da ce trijumf raskida sa dugovekovnom tiranijom despotije samoproizvodece elite, noshen na krilima internacionalnog komunizma, biti blizak i konachan. verujem da ga je ovo poletno doba odlucujuce obelezilo i ponukalo da na kraju, kada je snaga potekla iz "vishe stvari" bila ochigledno zloupotrebljena, zalutala i otupela, snimi ovaj do sablasnosti trezven film o trnjem posutom civilizacijskom putu otudjenja od chovechnosti i chovechanstva, shto se krunishe u zabetoniranoj i teshko podnoshljivoj usamljenosti- ultimativnoj klaustrofobiji u svesti o sebstvu, prikazanu kroz sudbinu mladog Johnny-a, koji kao unakazeno topovsko meso lisheno svih extremiteta- osim spolnog!- , sveden na torzo, dakle, pri punoj svesti biva zatochen u tamu i nemogucnost artikulacije /koju kasnije razbija u Morzeovim kodovima klimajucom glavom, moleci sestru, koja u brizi nad njim chini chitav spoljashni svet, da ga ubije i poshtedi zivota bez zivota, u potpunosti prepushtenog samog sebi - model shto ce se vremenom ispostaviti kao logichno-posledichni ishod razvoja zapadne misli, i nametnuti kao opshte stanje stvari/.

Talbot je svoj uspon na holivudsku crnu listu zapocheo 1943., pristupanjem Komunistichkoj Partiji Amerike, e da bi 1947. pred komitetom za neamerichke aktivitete odbio da da izjavu o komunistichkom uticaju unutar Holywooda, pozivajuci se na prvi amandman americhkog ustava, koji zabranjuje Kongresu da donosi zakone usmerene protiv slobode mishljenja, veroispovesti, press itd. na to je zavrshio 11.meseci u zatvoru i na listi ni u kom sluchaju pozeljnih holivudskih saradnika. u sledecem periodu u Mexichkom samoizgnanstvu, pisao je pod pseudonimom (sve do 1960. kada se po prvi nanovo pojavljuje u creditisima Kubrickovog Spartacusa i Premingerovog Exodusa), scenarije za mnoge uspeshne americhke filmove (recimo Roman Holiday ili The Brave one koji su dobili oscare za najbolji scenario).


Johnny got his gun Trumb je snimio 1971., po svom romanu iz 1939.

podelicu ga ovde sa vama, dragi moji su-ludjaci.

Sodoma caknuti, ludi...obozavalac misticne dragane Hristove, padavicave svete Katarine sijanske, strasnih crtac njenih nogu, bedara i grudi. Sodoma srebrni, Sodoma ametista, sodoma tamni kao cilibar, Sodoma zalosni zbog lepota tela koja je prolazna. Sodoma bedni, Sodoma ostavljeni, niciji. Sodoma gorki, demonski, Sodoma bezimeni, pozudni i slobodni... Tako je veliki da ga, vekovima, nisu ni spominjali. Tako je taman da su ga ovencali sramotom i zaviscu... Palancanin... Bio je lepuskast i lakomislin, ali nije bio, kao sto bi akademski Vazari zeleo, obican klipan.

Poreklo ljubavi



Čekam sunce na klupi u parku
Preko puta od moga stana



Pratim hod oblaka na nebu
I zagrljenih parova
Na stazi između borova



Čitač novina s drugog kraja klupe
Prati hod mojih pogleda



Ljubav nije oduvek postojala
Nju je znate izmislila sirotinja



Da bez dukata dode
Do slatke ženske brave
I pravog muškog ključa