mrachni katuni i nesavremena razmatranja

Bavljenje knjizevnošću može nas naučiti da izbegnemo dvosmislenosti, ne da zaslužimo nagradu. Otkriva nam naše nemogućnosti, naša stroga ograničenja. Posle mnogo godina shvatio sam da mi je zabranjeno da imam magičan ritam, neobičnu metaforu, uzvik, mudro smišljeno delo koje nije kratkog daha. Moja sudbina je ono što obično nazivaju intelektualnom poezijom. Izraz je bezmalo oksimoron: intelekt (java) misli posredstvom apstrakcija; poezija (san) posredstvom slika, mitova ili bajki. Intelektualna poezija mora da isplete ta dva procesa. Tako čini Platon u svojim dijalozima; tako čini Francis Bacon u svom nabrajanju idola plemena, tržnice, pećine i pozorišta. Majstor ovoga žanra je, po mom mišljenju Emerson; u njemu su se ogledali, sa različitim uspehom, Brauning i Frost, Unamumno i, uveravaju me, Pol Valeri.

Divan primer jedne čisto verbalne poezije je sledeca strofa hajmesa Frejrea:

Nestvarna selice golubice
što ljubav pališ u životno veče;
duša ti svetlost, muzika i cveće,
nestvarna selice golubice.

Ne želi da kaže ništa, a muzika kaže sve.

Primer intelektualne poezije je ova silva Luisa de Leona, koju je Poe znao napamet:

Ne treba mi niko
da uživam u dobru što mi ga Nebo dade,
bez svedoka, kako sam svikô
ne znajuc za ljubav i ljubavne jade
bez mržnje, pakosti i nade.

Nema ni jedne jedine slike. Nema ni jedne jedine lepe reči, sa sumnjivim izuzetkom svedoka , koja nije apstrakcija.
Ove stranice tragaju, ne bez neizvesnosti, za srednjim putem (za sredokracem, tj. teze bespovratnom spoju prozimanjem- prim. preV.)

Buenos Aires, 29. april 1981.

kako znam da ce ovaj komentar biti izbrisan tamo gde ga izvorno donosim, objavljujem ga ovde- ovaj ce blog odsada fungirati kao smetlishte pochiscenih komentara sa drugih nlogova.

otpor je danashnji pichkin dim u odnosu na kapilarno rasporedjenu moc korupcije, prirodnog stanishta i stanovista), koja je posvuda i nigde, kao jedina spona izmedju prekarijata (principa pasivnosti), srednjeg staleza (sa varljivim prividom aktivnog principa) i izravnog mesta zakona (kao privida moci).
u onim iskorenjenim, i nikada ponovno ukorenjenim "nomadima", lezi najveci potencijal chistog otpora- u svakom sluchaju, vishe nego u unutrashnjim emigrantima, olichenju aktivne pasivnosti.
"izadji i bori se", marshiraj bojnim korakom u bleh-stroju koji svira posmrtni marsh Zlatnoj Svinji. ako ne umesh da marshirash, a ni da svirash, sakrij se u Trojanskog Konja shto se nevidljivo puni prateci militantno-umetnichku bleh-kapelu po ulicama grada.

umetnosti danas nedostaje na opresivnom karakteru razbudjivanja: odvec je pomirena sa sudbinom i diktatom fantomskog , demokratskog trzishta. prava umetnost ne sme imati dodirnih tachaka sa trzishtem, do u okrshaju sa njim. zadatak umetnosti je, ovih dana vishe nego ikad, da svojom moci opominjanja osuncha, obasja i ogreje razboritost ( pribranost, obazrivost i uzdrzljivost) svojih uzivaoca, uljuljkanih u senci sopstva- da bude podnevno sunce koje ih peche i ne da im mira. dok ne shvate da su svi isti pod jednim suncem.

zivela KP Kine i besmrtni Mao!

ahahahahahahahahahaha - Ironikin grohot