mrachni katuni i nesavremena razmatranja

San. Sam na podu, u donjem uglu osmougaone sobe, gde se srecu istok i zapad. Soba dupke ispunjena knjigama – od patosa do plafona. Paris.
Ochekujem nju- misterioznu crnokosu zenu na mestu zakona: shto me vec metar dana drzi ovde pod kljuchem. Ustajem sa poda. Iscrpljen. Pogledam kroz prozor. Ulica siva, pusta. Chujem: sonorni bat sitnih koraka; na tankim dugachkim shtiklama.

Ko sam ja?

Na kraju ovog bolnog samoodgonetanja sudaram se sa Gomorom kao najdubljim izrazom izvorne zenske realnosti- njeno odsustvo i odsustvo njene realnosti.

"dva pola ce umreti svaki na svojoj strani" - kljuch Samsonovog predskazanja.------