mrachni katuni i nesavremena razmatranja

draga moja
rvacka planetarna braco,

zaboravimo jednom na sve besmislene razmirice i netrpeljivosti, koje su ljudima priprostim- pretecih lica i plamenih ruku, zaglupljenim svakodnevnim kuluchenjem shto pochiva na TVRDOKORNIM temeljima rimskog zakona u kome nicheg lepog ni poshtenog nema, potrebne valjda koliko i suma ostalih stvari njihovog ushljivog zivota; dakle stvari potpuno nepotrebne ,rechju suvishne.

okrenimo se ljubavi.
jer ljubav je istinita, prefinjena i mocna, melem ublazenja- vrlo slichna opijumu, koji je, shto je opshte poznato, mach sa dve oshtrice. obe su podjednako ubitachne. jedna ubija snovima, druga stvarnoshcu.

jer ne znam kako bih vam bolje mogao docharati svoju neznu kozu, otmeni naglasak, uzvishene misli, podrugljiva preimucstva bozanske ravnodushnosti, kljuchajuca duhovnost kojom
zrachi moja pojava i ponashasnje , uzvishenost mojih privatnih
napisa probacu to prevodom jedne bodlerove pesme.
Njega posvecujem manistri - jer ume strpljivo da cheka na vrhunce zanosa ( koje cu joj kad-tad podariti), a i tako divno laze.
dakle -

bez gneva cu te udariti,
bez mrznje, kao mesar, kao
Mojsije stenu ! da bih dao
Sahari svojoj zednoj piti,


iz oka tvoga isteracu
izvor chijom se patnjom pojim.
pod vetrom nade zeljno tvojim
suzama slanim zaplivacu


ko ladje shto iz luke plove,
i dnom toljenog moga srca
zajechace tvoj mili grcaj
ko dobosh shto u napad zove !


zar nisam pogreshno sazvuchje
usred bozanske simfonije,
zbog Ironije shto me pije
i grize snagom gladi vuchke ?


kreshtanjem ona glas mi kuzi!
taj otrov crn sva krv je moja!
mrachna sam povrshina, koja
ko zrcalo Megeri sluzi !


ja sam i voda i davljenik,
lice i shamar preko lica !
i ubijeni i ubica,
i dzelat sam i osudjenik !


ko vampir svoje srce sishem,
na stravu ljudima i Bogu,-
proklet na vechni smeh, ne mogu
chak ni da se nasmeshim vishe !


toliko....

redigovao i objavio high spirit