mrachni katuni i nesavremena razmatranja

.... za koje uostalom imam puno razumevanja, koje ovih dana (na srecu ?) biva minimalno ugrozeno vulgarnim razvodnjavanjima pokojeg hrvatskog nacionaliste i, prevashodno- srbomrzitelja (to je,bice, otelotvorenje ljubavi prema hrvatskoj- mrznja prema svemu srpskom), koji zele da u meni ( MENI?!) nasilno nadju razlog dostojan mrznje. u meni kao srbinu, shto sam tek u poslednjoj instanci, i potpuno sluchajno - kao i svi ostali pojednici, nehotichni pripadnici neke od nacija ovog silovanog sveta. permanentno silovanog. bajke o "zlatnom dobu", oprostite mi.
govorim u mnozini, iako se radi o jednom jedinom hrvátu, sadomazohisti pretpostavljam, koji se iz boga pitaj kojih razloga predstavlja raznim samo njemu shvatljivim nadimcima ( shto mu pozajmljuje osecaj moci ? lichnost podeljena na ekvivalentne sume mrznje, jer toliko mrznje tesko da jedan moze da izdrzi; mrznja se naime sastoji od dve trecine snova i jedne trecine ljubavi). no, chitav poduhvat je odvec uzaludan. u meni nema ni trunke srpskog shoviniste, ni traga ksenofobichnog srpskog radikala, u odnosu na ustashe uzvishenog chetnika ((;)) itd.
naveschu sada jedan banalan primer, vrlo svez, (od juche tachnije recheno), a u prilog mojem poimanju hrvatskog nacionalnog osecaja, koji je, kako sam to vec ovde rekao ( i proklet zbog toga bio) besramno zivahan, upravo neprimereno kada se setimo NDH, jasenovca, egzotichih nachina fizichke likvidacije and so on.
juche sam sticajem okolnosti po prvi put u zivotu bio svedokom gran-prija pesme evrovizije. u pochetku lishen istinskog zanimanja za ono shto je u sluzavim talasima televizije dopiralo do naroda Kurve Evrope. ali, polako me je chitava stvar posmatrana iz antropolshkog, etnoloshkog, drushtvenopolitichkog, eugenichkog i frenoloshkog ugla zainteresovala.
drzimo se teme. dakle, govorim o hrvatskoj; potpuno nezavisno, pravedno ! dodushe, uz malu sudbonosnu predigru u obliku povrshnog poznavanja istorije hrvatsko-srpske mrznje. ublazimo: srpsko-hrvatske netrpeljivosti.
jedini predstavnici neke od zemalja koji su igrali na nacionalnu kartu (carte blanche) bili su hrvati : zena sa napetim usnama, u kostimu iz zlatnih dana kupleraja, bila je opkoljena folkloristichki maskiranim pastuvima koji su vijorili shahovnicom - chija najpostajanija stigma je ona iz doba NDH.

e, sada, pitam ja vas : da li je to sluchajnost ? ili pre sudbonosna sluchajnost ?

ima jedna srpska bajka (naravouchenije za zivot) koju ovde prenosim onako kako sam je chuo :

lepo je, kazu, jebati.
manje biti jeban.
a najgore je, kazu, kada vas neko jebe, a Vi ne znate KO to ?

KO Vas jebe, pitam ja Vas ?

i time je bilo kakvo daljne rasporavanje, shto se mene lepog tiche, izlishno ?

ok, nabijem te na kurac ?!