mrachni katuni i nesavremena razmatranja

klanjam se dostojevskom svom shirinom mog izgnanichkog i iskorenjenog srca.
ipak, njegova slavofilija, uzdizanje ruskog naroda i heroja iritira anrhistichku senzibilnost i gradjanina sveta u meni.
iako potpuno svestan umishljenje uobrazenosti evropejstva u odnosu na jadnike shto naseljavaju istochni deo starog kontinenta- ljude u mnogome vishe prebivajucih u saglasju sa srecom i nesrecom providjenja Prirode, ne mogu se oteti utisku da je najrechitiji i najveshtiji analitichar pomenutog raskola bio u shovinistichkoj zabludi uprkos purgatorijumu koji je imao chast proci i iz njega izici bolji nego ikad.

ima ljudi o kojima je teshko bilo shta pouzdano reci ...

... ima ljudi koje je nemoguce opisati.

ich kann die liebe nicht ausstehen.
betäube mich.

tako je govorio izrod kolizije nevinosti i zudnje puti, krvi i sperme, samilosti i bolesti ...

dobro znam da orgijanje,
opijanje,
bahanalije sete ranog proleca
nisu sestre nadahnuca, deca inspiracije,
ochevi rada ...

nothing can help me,
that´s what i like
i dont want to be saved.

you 4given... me touched with pensiveness.

love, love - the best painkiller there is.

retki chitaoci, volim i ja vas.