mrachni katuni i nesavremena razmatranja

"shta ja to chinim ?" i "shta ja zapravo time zelim ? ( ako hocete i ) da postignem?" -
to je pitanje istine, ona vrsta pitanja koje se ne uche u njihovoj Vremenskoj zoni u kojoj su hermetichki zatvoreni kao tune u dozi ( u konzervi sardina) i, tome shodno, vrsta pitanja koja se ne postavljaju. i ja sam, djelomichno(hr), prozet mirisom tih spakovanih riba.
medjutim, deci se govori o lakrdijama, zenama , buducim majkama-o ljupkosti, mladicima o njihovoj buducnosti i zadovoljstvima; za takve stvari se uvek ima vremena. i naklonosti.

obrazovanje...

ponor izmedju onog Ja - dobro utabanim stazama obrazovanja nastalog (nastalo/postajuceg)
i duboke tishine vechnoga ja,samorazumljivog-sa-one-strane-jezika... na drugoj strani.
ambis izmedju onoga permanento lickajuceg u ogledalo-Drushtvo zagledanog pojedincamnoshtva ( manjak manjka ), u kameleonsku boju choveshtva utopljenog davljenika i
na drugoj strani neopipljivog ja snova, bica lishenog odgovornosti odrzavanja drushtvene uloge, odgovornosti u njihovom smislu rechi, lishenog naglih prelaza, moralnog znachenja postojanja...jedino umetnosti odan, Umetnosti u vishem smislu te upadljivo bolno zloupoterbljavane rechi, penetrativno nametnute nama kao vrecama beskorisnih virusa-informacija.


ali, deca su tu da paze na nas ! a i mi na njih, na potpuno drugi nachin. zato sada moram da prekinem.

ovo je moj prvi post, devichanski post. prekidam ga ne bih li izazvao san.

u sledecem postu chitacete o dobroj i zloj prirodi.


ostanite jaki !