puno tema u glavi a malo za napisati....
tako je uvijek....tako je i sada...
tužna sam...opet....puno je razloga zašto...ali proći će i to...nadam se...
druga na turniru sa mojom ekipicom;ja,kata,tea,matea,marina i ivana...
bar nešto sritno...utakmice završile...hrvatska prva...wiiiii.......

ne smim više misliti na njega...ne smim...svaki put kad ga ugledam srce mi ubrzano lupa...ali nisam zaljubljena,nesmim biti...ne želim...
proći će i ova ˝zaljubljenost˝...mora proći....

volim moju karlu...oči joj sjaju...iako kaže da nije,ja znam zbog čega...hah...
ma moja ljubav....lolim je...želim da naše prijateljstvo traje vječno....

pozdrav karlici i mojoj ineski i svim ostalima nisam u stanju napisati koga sve pozdravljam...pussaa
velika pussa od vaše anchy...


izbrisala sam onaj ˝depresivni˝ dio posta,jer su me vaše riječi(komentari) potaknuli na razmišljanje...kako samo ima jedan život i treba ga provesti u sreći...hvala vam...zaista vam hvala...