po___ZD____rav moji dragi ljudi....
ja evo ovih dana samo plačem....puno je razloga,ali niko ih ne zna...
niti će ikad saznati...svi mi govore kako sam čudna u posljednje vrime...
ja ne znam zašto...znam da sam malo čudna...to sam i sama skužila...
ovih dana gledam na televiziji uvik vijest da se ubio/la tinedžer neki...
i ja se onda želim ubiti...znam kako se osićaju i zašto to rade...
jednostavno znam....njihovi roditelji plaču i tuguju...a svijet okolo govori i ponavlja samo jednu rečenicu...--kuda vodi ova današnja mladež i ovaj svijet---
tako sam i ja prije govorila ali više ne...ne znam zašto ali shvaćam ih....
dosta mi je više dvoličnih ljudi,i da ja uvik budem tema za ismijavanje i glavna atrakcija za zajebavanje....pročitala sam post maje..predivan je...a tek ono što je silvija napisala....odlično je..da bar ja imam tako dobru prijateljicu...ovo je dio komentara kojeg sam im poslala na blog:vidi se majo da ti silvija puno znači...
da je tako bar kod mene..
da bar znam kome se mogu povjeriti,
da bar znam ko mi je najbolji prijatelj,
ali nažalost ne znam...
znala sam prije (bar tako mislim)
ali sad ne znam..
i zbog toga mi je žao....
savtko me je iznevjerio da ni sama ne znam,
zašto postojim,
da me svatko odbacuje,
da se opet povučem sama u sebe...
možda je zbog toga,tko zna...
to je dio mog kom...i još uvik tako osićam...previše ljudi me razočaralo i iznevjerilo da bi znala ko mi je prijatelj...
napisala sam jednu pismu(napisala sam ih više,ali za ovu sam baš vezana...

¤život ovaj nepošten je¤

zapitaš se jednom,zašto uopće postojiš,
je li to samo da te ovaj nepošten svijet ubije...
kako to da dobri ljudi uvijek odu prvi,kako to da prvi umru
a oni loši ljudi,ostanu pa i dalje kvare ovaj svijet..
zašto život ovaj tako nepošten je,
zašto kvari dobre ljude,i zašto oni prvi odu
a u srcima njihovih bližnjih su samo sjećanja
koja ih posjećaju na njih...
još 1000 pitanja svakog dana
postavljam o ovom nepoštenom životu,
ali ni na jednog nisam našla odgovor...

ovu pjesmu sam posvetila svima koji su izgubili nekog sebi važnog...
molim va sposjetite ovaj blog taj se blog radi o 11-godišnjem roku koji je poginuo prije 1 god.udarilo ga je auto bio je u komi 36 dana,i umro je....
predivan i pretužan blog...ja sam se rsplakala i tek sam na tom blogu shvatila
koliko su mi obitelj i prijatelji važni....a neki će tek shvatiti kad im netko umre...
mislim da sam dovoljno napisala u ovom postu...
ajde onda po___ZD__rav od anchy....
p.s. volite nekog onakvog kakav je,nemoj te se podcijenivati i cijenite svoj e iskrene prijatelje...