Nismo stigli

Nismo se stigli sresti vremena nismo imali, preteklo nas je vjerovali smo mu, ono nas je prevarilo jutro nam je kliznulo popodne smo negdje žurili nekud trčali, i sad se pitamo zašto... prejaka je želja bila na vrata duše uporno je zvonila svaku pomisao na susret u zlatni kovčeg uspomena smo zaključali ... svako jutro komadić smijeha smo crtali s ruba teške zebnje i sudbine i sami smo se izgubili neke misli duboko na dno nutrine smo potisnuli da nam lakše bude čežnju izdržati... u zrcalo smo se pogledavali, utjehom sami sebe varali da će možda sutra biti bolje, da će i nama svanuti, nama nije, samo je vragu bilo bolje… svakim danom bušili smo račun kao kondukter u nepostojećem vlaku sreće kad ga buši kao da je plaćen možda će na bolje krenuti, teže od ovog više nije moglo... ti si htio hvatati prečice moja olovka to nije stigla zarezi, upitnici, uskličnici, točke i velika slova po praznom papiru umjesto nas su se sretala… fotka: iz moje arhive...porijeklo internet

- 10:28 -

Komentari (11) -

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.