Oholost

888. post Oholosti, ti djevo raskalašena srce ti je kameno jesu li te učili mudraci stari da mudra je ona žena koja zna što će, kada i kome reći ne prebrojavaj moja zrnca krvna od majke i oca su mi dodijeljena kao što su tebi tvoja ne brišem ispred tvoga praga moj je meni svetinja kumim te dragim Bogom preklinjem čašom molitve tvoj zrak ne dišem tvojoj se pohlepi ne radujem samo se divim hrabrosti pitam se tko ti dade pravo mojim imenom podove brisati ne zaviruj mi u dušu ranjena je...nevina, čista... suza iz oka majčinskoga, bistra ne likuj, život je kurva, kojim će te darom darivati nikad ne možeš znati oholosti, ti djevo razmetnička, ne laži sebe da bi se dopala svijetu nepoznatome u dvorištu ti mirišu pupoljci ružini ne tjeraj ih od sebe ja nikad nikome neću reći koliko si se o druge ogriješila niti znaš, niti si znati željela ohola jesi, samo si sudila i onima koje si ispod srca nosila pitaj ih kako im je sad kad si ih u labirinte bespuća otjerala. fotka: moja

- 09:45 -

Komentari (13) -

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.