SUCK MY SCARS

Tako sam sretna i mirna. I trenutno me ništa na ovom svijetu ne može izbaciti iz takta. Konačno ne razmišljam o sebi. I totalno sam sretna. Dugo nisam bila sretna kada sam pisala post jel kada god pišem post počnem razmišljat o sebi. A sada ne. Prepustila sam se sreći neka me nosi. I znam da se 31.10. svake sekunde sve više bliži. I uživam u toj spoznaji. A znam da je do tog datuma još puno. Ali živim za taj dan. Od jučer jednostavno ne mogu prestati razmišljati o tom... Jednostavno sam se prepustila. Sjećam se da sam prije godinu dana tako iščekivala 22.11. zbog Nirvaninog box seta Whit The Lights Out. Na kraju je box set uzašao 26.11., ali nabavila sam ga prva u Osijeku. I to je bio razlog velike, velike sreće. Kada sam ga držala u rukama nakon par godina iščeivanja (od 2001.) bila sam totalno ispunjena osjećajima. Nešto bolje od orgazma. Jednostavno sam se rasplakala od sreće. A skoro sam i jučer. Opet zbog Nirvane i opet zbog sreće. 31.10. ću na svojoj polici imat još jedan njihov CD više. Izlazi SLIVER - BEST OF BOX SET!!!!!!!! A da sve bude još bolje na tom čudu koje ću isto kupiti prva u Osijeku bit će i dosada još neobjavljene snimke. I nadam se da će to bit neke koje ja još nisam čula. Bolje bi bilo da budu. I eto, to je razlog te moje ogromne sreće. Stvarno glupo, ali šta se može. I drugi razlog je taj što sada nisam u školi nego sam kod kuće. A danas sam trebala pisat test iz matematika, a ne znam ni kako počet riješavat zadatak.
Nirvanu tako dugo nisam slušala. Jedno 3 tjedna, otprilike. To me je ja mislim rekord otkada ih slušam. Ali u zadnje vrijeme stalno slušam Pumpkinse. Isto ih totalno volim. I trenutno su mi možda čak i bolji od Nirvane, ali Nirvana će mi uvijek biti najdraža. Ipak Nirvanu slušam od 5. razreda i Kurt je uvelike zaslužan za moj današnji glazbeni ukus. Jel da nema njega ne bi čula za neke od svojih najdražih bandova, a to bi bilo šteta... i znam da sigurno svaka osoba koja me poznaje misli da nisam normalna i da sam totalno opsjednuta Nirvanom, a to zapravo i nije istina. Zapravo je istina, ali nisam opsjednuta toliko koliko se čini da jsam. Jel nekada nekim ljudima izgleda kao da bi umrla za Kurta. A to nije istina. Kurt je samo moj najbolji prijatelj kojega nikada nisam upoznala i kojega nažalost nikada neću upoznati. I skoro sve njegove tekstove mogu primjeniti na sebi. I ima razmišljanja indentična kao i moja i jednostavno je na neki način muška verzija mene po osobnosti i zato ga toliko volim. A ni on, baš kao i ja, nije volio sebe i nije se prihvaćao. A ljudi su ga obožavali i svako bi dao sve samo da je na trenutak mogao biti s njim. A on svejedno nije bio sretan i zadovoljan sobom. I meni je se to sviđa zato što sam u toj situaciji vidjela sebe. Jel ni ja sebe nikako ne ogu prihvatiti i zavoljeti. Mogu mi ljudi govoriti šta hoće, ali ja sebe jednostavno ne mogu prihvatiti i zavoljeti. Ali on je barem znao da je dobar u onome šta radi i imao je samopouzdanja na pozornici. A ja samopouzdanja uopće nemam i čini mi se da ga nikada neću imati. I znam da ga nikada neću imati. Barem ga neću imati dok god sam uvjerena da sam u svemu najgora. Ali, dobro. Znam da sam u jednoj stvari najbolja i da mi u toj stvari u Hrvatskoj, a i šire nema ravne osobe. Jednostavno znam da ovdje ne postoji osoba koja o Nirvani i Kurtu zna više od mene. Znam da to zvuči jako umišljeno, ali kada se radi o poznavanju Nirvane i tim stvarima možda stvarno jesam umišljena. Ali šta se može. Jel to je jedina stvar u kojoj znam da sam dobra i uvjerena sam da znam sve o njima. Pa sada, eto, javlja se onaj možda malo umišljeni dio mene. Eto, ipak imam samopouzdanja - kada se radi o Nirvani. Idem sada sanjariti i čekati taj 31.10....

Svi brojevi Rolling Stonea koje bi htjela imati: