AbrakaDabar

Samo strpljenje

Sigurno je svako... U stvari, ja sam skoro bacio jedan kasetofon. Ja sam skoro bacio kasetofon pred gomilom ljudi, a kasetofon je imao i integrisan mali TV u svom sredistu. Ti ljudi (ovi od malo pre) su moji podredjeni (ako prihvatamo hijerarhiju kao deo mehanizma za ocuvanje mira u gradjanstvu ili suprotno) kojima tim cinom uspedoh da skrenem paznju na sebe, konacno. I tako su, kasnije, neki morali da zadru u licno vreme radi ispunjavanja obaveza zadatih posle kasetofona. Dan kasnije sam imao jedan monolog o timskom radu i ukazao na poziciju svakog pojedinca u necemu sto se zove PLAN i kako je zapravo sve povezano, cak i na tako banalnom nivou kao sto je izrada necega u nizu jednostavnih operacija, i ukazao na to da, ako si sebican onda ovaj sledeci u lancu najebe. Onda sam se izvinio (za kasetofon), jer u stvari to i nije moj pristup, vec kao sto rekoh, strpljenje. Kasnije su me neki ubedjivali u suprotno s obzirom na to da sam jednom u gradskom prevozu udario kontrolora pesnicom ali zar nije, bar jednom, svako pozeleo... U stvari, u tom su me prevozu pokusali napraviti ludim, ali to je ionako bilo davno te zato ovde prekidam. I pozeleo bih mir u svetu.