AbrakaDabar

srijeda, 30.11.2005.

Anti-post

Ja baš večeras ubirao plodove nekadašnjeg 29-og novembra. Kod Mandarine rodbine. Eeee, a samo kad se setim. Nekad. Ja mali (ni pojma nisam imao da će doći ovaj kapitalizam, nego (mislim ja) samo da se ubacim u Krušik i bog da me vidi. Radno vreme: 8 sati max (a i to diskutabilno); stan (misli se na stanarsko pravo, ne na vlasništvo): u kolubari (prvo dvosoban, pa trosoban kad dobijem drugo dete); krediti: povoljni (nameštaj, kec); letovanje: Hvar, zimovanje: Divčibare (u Krušikovom); farmerke: Trst, pa onda 1. maj, slet, 4 jul, 7. jul, 28 radnih dana odmor, 29-ti, bolovanje plaćeno... Kad tamo, 'oćeš bato. Radno vreme:12, stan: ni u najoptimističnijim planovima u roku od 30 godina (a evo, već kupio nova kola gazdi od kirije); krediti: čuj, krediti; stres: samo teše životni vek,ništa praznici, vikendi; odmor: pa ako bi nekako moglo bez (vidi, potreban si firmi, sad je sezona...), plaćaš socijalno ideš kod privatnika, pa vize, pa nebeski narod, ma...) a ono puši se iz ranije, malo hladno po rukama, pa gurneš ražnjić ispod, pa se majstor kurči, gurne ruku u ključalu mast (a ona ključa na oko 40 stepeni) i promeša. Svi, zapanjeni, šta će, bace celu džigu u žar i pojedu. A onda, padne veče, pa se iscede čvarci... I ne, ne prijatelju, nije tad postojao brokoli, origano, maslinovo ulje, mršave manekenke sa bilborda, kablovska, internet, mobilni nego pioniri, slanina, podvarak, drugari, 2 kanala, život...

Ma nisam nostalgičan nego mi neka nervoza na poslu...

- 22:51 - Komentari (9) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 28.11.2005.

Republika Srbija

BOG VAM POMOGO, pojačaj zvuk, malo strpljenja i uživaj

- 20:33 - Komentari (13) - Isprintaj - #

petak, 25.11.2005.

Šal

Al navijački. Da bi razumeli problemtaiku moramo se zavući u um prosecnog navijača Zvezde.

On ustaje u 6 i 20, odlazi na posao i zadaje zadatke svojim podređenima. Usredsređuje se na svoje zadatke, no prekidaju ga podređeni koji ne mogu da shvate problematiku svojih zadataka. Usredsređuje se na njihove zadatke. Zove ga vlasnik i postavlja mu zahtev za čije je rešavanje potrebno 3 voda pešadije, ali vodovi pešadije su zauzeti očuvanjem državne zajednice. Pokušava da nađe rešenje. Zove ga zamenik vlasnika sa idejom koja zahteva angažovanje svih zaposlenih i spoljnih saradnika. Svi su već angažovani. Pokušava da nađe rešenje. Na jednom od tri vozila se otkačila sajla za gas, mora da javi stranki da se montaža odlaže iako strpljivo čekaju već 10 dana preko roka. Javlja. Konačno svi odlaze kući. Usredsređuje se na svoje zadatke. Veče je. Dolazi kući pali TV, gleda utakmicu svog tima. Tim gubi jedan nula, zatim izjednačuje. Dolazi LaLara. Gubi dva jedan, pa tri jedan. LaLara odlazi. Utakmica se završava. Svi grobari koje poznaje mu čestijau SMS-om ili pozivom. Odlazi da spava. Oko jedan dolazi Mndr iz nekog provoda. On ustaje u 6 i 20...

I dalje navija, i čini mu se da je to jedan od nekolicine preostalih impulsa koji ga čine živim.

- 19:59 - Komentari (13) - Isprintaj - #

utorak, 22.11.2005.

Godfather

Tako se zove pekara. U stvari zove se Kum, nego sam hteo da skrenem paznju. Svako jutro oko 8 i 25 ja odem u pekaru Kum i kupim dorucak koji posle doruckujem. I to ovim redom. Izadjem iz kancelarije, odem u pekaru, samo se pojavim a devojka vec sece parce pica bureka, pakuje pitu sa visnjama (kad nema onda rolnica s kremom, kad nema padnem u depresiju) i jogurt (u casi), 100 din, udjem u kancelariju, uzmem Vecernje novosti od Obradovica odem u kuhinju, uzmem tanjir noz i viljusku, preskocim stranice o Kosovu i potrese u vladi i opoziciji, ukljucim se na crnu hroniku i psujem sto su ponovo objavili fotografije leseva iz saobracajnih nesreca, clanak o pticijem gripu, preskocim kulturu, pogledam program, prelazim na pitu (rolnicu), sportske strane, operem tanjir (noz i viljusku) vratim se u kancelariju i vratim novine Obradovicu. Onda, uvece, dodjem kuci i pojedem sve sto nadjem. Sinoc sam jedva odlepio neku palacinku sa tacne koju smo dobili kao poklon uz neku picu (stajala je tu negde par dana) i pojeo je. Imam 90kg.

Zvezda u cetvrtak igra protiv Tromsa iz Norveske i malo sam nervozan.

- 23:14 - Komentari (25) - Isprintaj - #

petak, 18.11.2005.

Samo strpljenje

Sigurno je svako... U stvari, ja sam skoro bacio jedan kasetofon. Ja sam skoro bacio kasetofon pred gomilom ljudi, a kasetofon je imao i integrisan mali TV u svom sredistu. Ti ljudi (ovi od malo pre) su moji podredjeni (ako prihvatamo hijerarhiju kao deo mehanizma za ocuvanje mira u gradjanstvu ili suprotno) kojima tim cinom uspedoh da skrenem paznju na sebe, konacno. I tako su, kasnije, neki morali da zadru u licno vreme radi ispunjavanja obaveza zadatih posle kasetofona. Dan kasnije sam imao jedan monolog o timskom radu i ukazao na poziciju svakog pojedinca u necemu sto se zove PLAN i kako je zapravo sve povezano, cak i na tako banalnom nivou kao sto je izrada necega u nizu jednostavnih operacija, i ukazao na to da, ako si sebican onda ovaj sledeci u lancu najebe. Onda sam se izvinio (za kasetofon), jer u stvari to i nije moj pristup, vec kao sto rekoh, strpljenje. Kasnije su me neki ubedjivali u suprotno s obzirom na to da sam jednom u gradskom prevozu udario kontrolora pesnicom ali zar nije, bar jednom, svako pozeleo... U stvari, u tom su me prevozu pokusali napraviti ludim, ali to je ionako bilo davno te zato ovde prekidam. I pozeleo bih mir u svetu.

- 13:52 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>