kindergarten cosmocart

Ušao sam unutra. Otvorio vrata sobe. Bila je tamo. Ne s jednim, nego s dvojcom. Stenjala je glasno. Vrlo glasno. Stajao sam u nevjerici. Što reći? Bio je neki polumrak tako da me nije odmah zapazila. Ova dvojca ionako nisu obraćala pozornost na mene. Napokon se okrenula i ugledala me.
- Sad si stvarno zajebao.
- Zajebao?
- Da, šta nisi rekao da ćeš se vratiti oko 6 a sad je 4!
- Šest?
- Da, šest, što si blenuo. Baš si idiot.
- Idiot? Molim?
- Da Matko, idiot si!
- Matko?
- Matko? Čekaj, ti nisi Matko?
- Ne.
- Pa šta radiš onda ovdje!?
- Vrata su bila otvorena. A unutra je netko stanjao. Mislio sam da je možda pljačka ili tako nešto.
- Koliko tu već stojiš, perverzanjaku jedan!?
- Koliko?
- Da, koliko? Što je, voliš gledati?
- Gledati?
- Da. Jel te pali to? Možeš ostati ako hoćeš. Jel ti trebaju maramice? Ili ćeš samo gledati?
Maramice? Što će mi maramice? Oni su pak, samo nastavili s onim što su do tada radili. Gledao sam u njih u nevjerici, al bilo mi je neugodno otići bez pozdrava. Dok su se oni namještavali, uspio sam pronaći trenutak da obajvim svoj odlazak.
- Volio bi ostati, ali znate, uskoro mi počinje "red dwarf" na telki.
- Patuljak?
- Da.
- Koja epizoda?
- Psyrens.
- Ozbiljno?
- Da.
- Mogu s tobom?
- Samnom?
- Možeš. Ako ti nije neugodno.
- Nije.
Okrenula se prema ovoj dvojci i rekla; "Sorry dečki."