kindergarten cosmocart

who dares - wins!
okay, ne dobiješ uvijek, al od gledanja sin city-a i slinjenja za jessicom albom, dotična ti neće sama past u krilo. a zovu me u kino u petak, naravno, oni bi išli u 22h i nešto, na dvo i pol satni film, tako da, prvo moramo podić karte 45 minuta prije filma, a kad završi i mi se skupimo do izvan kina već je jedan i onda kao kaj ćemo van, i tako. i sline mi u tom istom kinu nad glumicama. a, naravno, uzeli su si termin u tom istom kinu, tak da slučajno ne bi nekog upoznali, ili nedajbože stigli van izać. a meni stvarno idu na živce crvena svijetla na semaforima, pješačkim. ne poštujem ih stoga. a ima jedan super prijelaz na maksimirskoj, taj mi je pravo drag. onako, ima zebra, al nema semafora nego samo onaj žuti, na koji možeš i ne moraš stat, ako si vozač. trebao bi, al svi znamo kak to ide. daklem, po toj istoj maksimirskoj, auti se onak vole vozit 60-70-80km/h na sat. a dvosmjerna je, široka. i onda fino zakoračiš na cestu i gledaš kak ti se približavaju auti i koče do tebe, nezadovljni vozači, mašu ti da prođeš. uvijek pristojno mahnem, hvala kaj ste stali striček/teta. a i imaju i one predugačke nokte al to mi se ne sviđa. ne volim predugačke. nokte. i na uputama za cd bi trebalo pisati kako pronaći taj cd kad ga jednom izgubiš. mislim, sve u svemu, treba se potruditi i boriti, priznajem, nije to besplatna stvar, ali molim te, ne pravi od mene budalu, postoje ljudi za koje se vrijedi boriti i oni za koje ne. i uskogrudnost. e, idem idući petak u topusko na seminar s faksom. neki o participaciji građana na lokalnoj razini (totalno super stvar). plaćaju mi prijevoz, ručak i spavanje. možda nađem koje ljude pa se i upozna štogod pa kad je prevruće/prehladno/predosadno u mom selu, bacim se do topusko, na jel, da ubijem vrijeme. volim upoznavat ljude. ljude općenito. prek neta? barem 40tak. od razmjenjivanja cedeja do najbolje pizdarije ikad. :P
i tak. volim ljude otvorena srca. super zvuči. a ja mogu sve na svijetu. i tak. taramtaram.

kad odrastem oću ovako izgledat;