Kore me ljudi da ne pišem, i mogu reć da imaju pravo. Malo obaveze, malo lito i okolo-naokolo, i nakupilo se dvi nedilje neaktivnosti, šta je ipak malo previše i molim za ispriku. Pritom nije olakotna okolnost to šta je većina posjetitelja na odmoru, dapače to je triba bit podstrek za nove teme. Ali eto, potrudit ću se obradit par novih tema, već se nešto kuva… A i par ljudi je najavilo da će nešto poslat, stoga očekujem na mail sve prijedloge i slično.
Ma kome je do bavljenja ičime kad je ovo u điru...
Nego, da rezimiramo. U ovih par tjedana se dosta toga i dobroga i lošega dogodilo u našem kraju. Kronološki gledano, počelo je s iznenadnim padom sportskog zrakoplova o kojem je bilo riči nedavno, pa neću ponavljat.
Nastavilo se s manifestacijom DKPB koji su se s uspjehom održali u Tijarici, iako se dobar dio ljudi tužio na plaćanje ulaza – zamjerka je bila da se nigdi drugo ne plaća 20 kn za neku manifestaciju okrenutu tradicionalnim vrijednostima, stoga ovom prigodom to dajemo organizatorima na znanje. Napomena za sve trendseterice i trendsetere (ne pase u trendu) – DKPB je skraćenica za Dani Komina, Pure i Bronzina a ne za modnu kuću Dona Karan prigorje Brdovečko.
Nastavilo se velikim okupljanjem cilog mista nakon godina i godina u Voštanima, a okosnica svega je bilo vinčanje jednog mladog para u kojem sam i sam ima čast bit i uživat.
Nakon toga, jedna loša vijest koja je potresla cili kraj – iznenadna smrt poznatog bikera i ugostitelja Gorana Šušnjare Gote, jednog stvarno dobrog čovika praktički u svemu. Nažalost, sudbina je takva, i sve šta smo mogli zaželit je da počiva u miru. Osobno me je malo čija smrt u tolikoj mjeri iznenadila, i život nije pravedan kad je tako rano i na tragičan način s ovoga svita odveo čovika koji je bio priznat u društvu i poznat po svojoj spremnosti pomoći bilo kome.
Ostale stvari su išle svojim tijekom – kafići po Trilju su puni, i loklana ekipa i ljudi koji su ovde na godišnjem ne praštaju nego piju ko da će sutra bit dugogodišnja nestašica svega tekućeg. Nažalost, to je jedini vid zabave u našem mistu, tako da se svitu i ne čudim, a s druge strane se ipak pitam u čemu je štos – al nije lipše s ekipom okrenit štogod na gradelama, da ne govorimo na ražnju? To je u pravilu dobitna kombinacija prema kojoj su kafići blida verzija zabave.
I tako, lito se lagano bliži kraju. O novim temama uskoro.
|
