Zahuktava se predizborna kampanja. Svaki dan u novinama možemo pročitat da je ovaj ili onaj izabran da predvodi tu-i-tu listu, ili da su se udružile u koaliciju dvi stranke koje su se dosad slagale jedino oko toga da triba i njih dopast dio kolača, a maniti narod nek to plaća iz svojih džepova.
Špekulira se raznim imenima, raznim koalicijama narodnih (ne)sporazuma, listama za svoje misto a u biti za svoj džep i tako to. Virovali ili ne, na području Trilja djeluje čak 14 stranaka! Nećemo ih sad nabrajat, već ću samo konstatirat kako je to malo puno previše za ovako malo misto. Pogotovo u svjetlu rezultata koji su sve osim blistavih.
U našem gradu i njihovim naseljima je prema popisu iz 1991 živilo 15200 stanovnika, dok je deset godina poslin taj broj iznosio 10800 ljudi. Podatak da se normalnom čoviku smuči. Di je nestalo 4300 stanovnika, ko ih je izbrisa? Istina je da su se izbrisali sami, otišavši negdi di će imat perspektivu, posa i šansu za smistit se, a ne očekivat kad će se položit kamen temeljac za triljsku poduzetničku zonu… Sad su negdi ili u zapadnoj Europi ili u jednom od naša dva najveća grada i ne mora značit da im je idealno ali svakako nisu ovisni o tome oće li im o velikodušno dat priliku da zarade minimalac u Cetinki, a i to ako se direktoru sviđa njihova faca, političko ili vjersko uvjerenje.
Virujte na rič, znan iz iskustva: dajte politiku đavlu, to je samo sredstvo razdora među ljudima, posebno među onima kojima je bliži veliki vođa iz Zagreba nego vlastiti susjed koji ko s đavlije strane baš ne misli isto po pitanju zna se koje politike. I ne dajte se zavarat velikim izjavama, najavama i pitanjima koga triba ili ne triba poslat u Haag ili ko je pripadnik međunarodnog pederskog lobija. Budimo objektivni: ma koliko ko u bilo kojem pogledu želio naudit Carli Del Ponte, sumnjam da bilo ko u Haagu zna ko je neki vikač ili bukač iz Trilja, a da ne govorimo o tome da je čuo poruku nekog lokalnog ogranka i inače beznačajne stranke.
Osobno ću uvik najprije pažnju obratit na onoga ko zna osmislit asfaltiranje raskopanih ulica i dovođenje sve ostale infrastrukture u naselja, ili na onoga ko ima koncept razvoja malog poduzetništva kroz seoski turizam i poljoprivredu. U biti, triba obratit pažnju na to ko je od kandidata na listama kakav čovik, a ne na čijoj je listi.
Bez obzira šta vam neki nametnuti autoriteti govorili za koga triba glasovat… Ti ljudi da imaju u glavi najprije bi znali da nije pristojno nametat drugom čoviku svoje mišljenje.
|
