Napisano 30.11.2007., u petak
PA KAŽE:"Ovo više ne može ovako!
"
|
Mora završit... Ja ne znam šta mi je ovo više nije humano... Evo izvadak iz dnevnika... Zapisano oko 3 ujutro, kad sam se probudila zbog mučnine... Osječam se užasno. Čim zatvorim oči vidim strukturne formule glukoze i fruktoze. Ne mogu zaspat jer sanjam potencije. U trbuhu dižu ustanak tostovi sa sirom. Ne bi bilo dobro da sad povratim po podu, ali WC je predaleko... Totalno sam otupila, katastrofa jedna... Nisam u stanju slagat rečenice, zbunjena sam i dezorjentirana (sad se pojavljuje smješak na licima ljudi koji me znaju - ko da je inače drugačije). Svejedno, sad to dolazi još više do izražaja. Hmm, još samo 3 tjedna... |
Napisano 25.11.2007., u nedjelja
PA KAŽE:"Neću pričat o politici! ne!
"
|
Now playing : KUD idioti - ljudi iz podzemlja Kao što rekoh neću... Kad svi o tome ja neću... Mada nemam šta pametno reć. Ali ne bi bila ništa pametnija da pričam o politici pa ono. Ajme počela sam baljezgat. Oke. Htjedoh reć da sam puno bolje volje zadnjih dana.  Situacija doma pomalo sjebana ali ostalo je dobro. Škola će uskoro završit i onda je sve super. Samo da prođem s 5 da ispunim vlastita očekivanja  U petak je na domu bilo skroz solidno, bez incidenata recimo  Dobila san vodku za sretan Božić  Upoznala par normalnih ljudi iz svoje škole - nemoguća misija  Onda su svi išli na gabba gabba u quasimoda... Ali ne i ja nee  Ovaj ovo će bit bezvezan post. haha. Da. Ovo nije pjesma za tebe I ne vjeruj ni jednu riječ Idem tražit Ilijadu. Nema smisla više se trudit pisat... PS: Prošli post ako ste vidjeli dobro, ako ne jbg, izbrisan je jer mi je poremetia pozadinu totalno jer su slike prevelike.   |
Napisano 15.11.2007., u četvrtak
PA KAŽE:"Sve je dobro - ali...
"
|
... Fali mi čokoladna piroška iz osnovne... Fali mi zapalit duvan na piramidi... Fale mi ljudi koji su me jako nervirali... Fali mi da s Majom mogu pričat kad god mi padne na pamet... Fali mi da se ujutro probudim i skuham kavu i sve do škole gledam pizdarije na teveu umotana u dekicu... Fali mi moj MP3... Fali mi da mogu doć na dom bez da mi se okreće želudac zbog nekih situacija... I tako dosta tih malih stvari... I ove promjene nisu na bolje... I radi mi se nešto spontano... Npr. da se probušim ili napravim nešto s kosom... Sve mi je tako monotono... I ljudi su dosadni... Da nema povremenih kava s Franom neznam... A ni one ne mogu puno popravit... Ma baš me briga - danas ću si priuštit opušteno jutro - do podne ne skidam pidžamu, pijem kakao i gledam fox  Idem počet, još nisam izvadila dekicu  Uživajte |
//
