Post je napisan 13.11.2007.°°utorak°° ∙ " Pokušavam....
|
|
Pokušavam nešto napisati,ali mi neide...krenem pa stanem,pa izađem iz blogeditora,pa se vratim...nikako da nađem nešto da vam pokažem da mi se malo vratio osmijeh na lice,ali nikako ne pronalazim to nešto... Došla sam sebi,ali sad imam jednu stvar koja me muči...I bojim se otkriti dali je istina(nije ništa o vezi,tu je sve pet)...Nekako se udaljavam od toga nadajući se da to nije istina...ovako mi još postoji ta mala iskra,nada da nije istina...To ako je istina,život bi mi se mogao donekle okrenuti...promjeniti smjer... So I hope that is not truth... I sad mene to muči...a mogla bi jako lako saznati dali je istina ili nije...no postoji taj strah da ako provjerim da saznam da je to tako kako sam mislila...i toga me strah... Ništa...pričekat ću neko vrijeme pa se suočiti sa strahom... Ljudi su preživjeli i gore stvari...Ovo je sitnica,stvarno sitnica,ali mene ta sitnica dira,živcira....jakooooo....  Argggggggh. Moj M. zna za to i da me pati...pokušava mi objasniti da se ne zamaram tim...da nije ništa bitno...da mi život ne ovisi o tome...ali shvaća da mi je često u glavi,i da nemogu pobjediti taj osjećaj...No pokušava mi pomoći.... Sinoć smo bili na večeri...Dobio je neke novce na kladionici pa me je počastio...mmm al sam se napapala... Njami...  Sad sam gladna čim sam spomenula sinoćnju večeru...Morala bih ići si kupiti nešto za jesti...Nisam uopće doručkovala... Za danas,tj. za večeras mi je moj M. pripremio još jedno iznenađenje... PALAČINKE S NUTELOM!  Ajme...Zna da se gušim u njima...Dosada me nitko nije tako mazio i pazio kao on... I to što je rekao da će mi napraviti palačinke mi je uljepšalo dan...Donekle je sve super,samo da nema još te stvari koja me pati.... No uz njega to zaboravljam... **UPDATE** (14.11.-14:17) Palačinke su bile ODLIČNE.Prejela sam se toliko da me želudac bolio,ali mi nije bilo žao. |