Post je napisan 09.11.2007.°°petak°° ∙ " Živim jer Bog ima neki razlog da me drži u životu
|
 ULICA PUSTA, TUGA I JAD OBLACI CRNI, STAKLENI GRAD I OVAJ KORAK TEŽAK OD SJEĆANJA OVOG PUTA MORAM NAPRAVITI SAM Tako mi je bilo zadnjih 2-3 tjedna…sada sam se malo izvukla…feeling better. No još uvijek nisam ona stara ja… još se ne mogu vratiti na staro… još mi treba vremena no polako se izvlačim… ne mogu ni očekivati da mi se odmah sve vrati u normalu…no ne gubim nadu. VRAĆA MI SE OKUS KAO POSLIJE BOLESTI,STRAH ME KAD SE SJETIM KUDA ME TO MOGLO ODVESTI.OSMJEH MI SE VRAĆA NEĆEŠ ME PREPOZNAT,KAO NA SLOBODI OPET UČIM JESTI,HODATI Dani mi jako kratko izgledaju…ne stignem ništa obaviti…Posao…čuvanje i igranje s malom sestričnom…mali izlazak s mojim M….i spavanje…nemam vremena za ništa…ili se to meni tako čini… OTVORI MALO PROZOR DA IZAĐE SVE RUŽNO NAPOLJE, SVI RASTANCI I TUGE I ONE NAŠE STARE NEVOLJE Jedino mi ljubav sada ide od ruke…u njoj sam našla snagu za dalje…shvatila sam sada kad mi je bilo teško tko me voli…a oni za koje sam mislila da me vole,da su mi prijatelji nisu ni poruku poslali… No Ok,barem znam na čemu sam…Kao što sam rekla moj M. mi je glavni oslonac…i zato mu HVALA…stvarno mi je pokazao i dokazao ako imaš nekoga kraj sebe da se možeš dobro osjećati i nakon velike tuge…da to nije grijeh… TI SI OSTAO I BIT ĆEŠ MOJA ZVIJEZDA VODILJA… I za kraj vam obečajem slijedeći post će biti pozitivan…nadam se NEKE DRAGE SLIKE OPET ZAPOČINJU PLES,NA USNAMA MI PJESMA A U SRCU ZEMLJOTRES  |