kažu da imamo još samo par godina za nas...

https://blog.dnevnik.hr/zadnjastranica

utorak, 28.12.2004.

sok

jel vam ikad dođe do mozga kako neke stvari u životu uzimate zdravo za gotovo? meni se to desilo ovu subotu...primjer je totalno glup i banalan, al je isto primjer.
božićno je vrime i kuća nam je puna hrane i pića svih vrsta i oblika. ima i sokova. gustih i multivitaminskih i od naranče i od ananasa. ja te sokove pijen ima već 5 dana i u tih pet dana ih uopće nisan doživljavala. sok ko sok.
za badnjak se, naravno, izašlo. za badnjak se, naravno, opilo... to je sad manje bitno...
u subotu me je izmorilo obilaženje svih grana obiteljskog stabla. i svo ono ljubljenje i to.
sve to je dovelo do toga da mi alkoholna pića u subotu navečer nisu odgovarala.
bile smo u gradu. a ovaj grad je čudo od grada. u petak je sve bilo puno ljudi, štoviše!, sve je bilo puno zadovoljnih i sretnih ljudi. u subotu, pak, nije bilo ljudi, a kamoli sretnih i zadovoljnih.
mi smo se rastužile na to i otišle do šestice. pješke.(šestica je na brdu, op.a.)
žedne, izmorene, s onim groznim okusom još tinjajućeg mamurluka u ustima. ž e d n e.
negdi na pola puta sam shvatila svu važnost soka, kad ti onako gust i mareličast preplavi cilu usnu šupljinu i ostavi blagi kiselkasti okus...
za dva deca gustog sam u šestice dala 10 kn. a kući iman 6 litara istog.
ali nije mi bilo ža.
oh, pa što je deset kuna prema vrijednoj životnoj lekciji??!!??!!

- 01:34 -

pljuni... (9) - ...pa prilipi - #

subota, 25.12.2004.

pozdrav svim ljudima dobre volje a posebno onima loše volje i svima njima a i ne samo njima sretan božić. moja sestra i moi smo htjele poslat božić svima al se ispostavilo da je božić kao takav težak za nošenje i to je jako naporno pa ga onda samo
estitamo.
eto.

- 04:07 -

pljuni... (3) - ...pa prilipi - #

petak, 24.12.2004.

glazbeno

dakle, kako je valjda već svima već jasno, meni je došla sestra. e, kad meni sestra dođe iz zagreba, onda to za mene znači puno, puno najpunije dobre muzike.
tako da sad uživam u toplini doma svoga, pijen čaj i slušan svu tu divnu muziku.
i super mi je onaj naš bend imena marshmellow. upućenima će se činiti da otkrivan toplu vodu, ali to vam je «prednost» provincije di je ljudima glazbeni domet u najboljem slučaju pc&vc ili urban.
ipak, nemojte mi zamiriti, čini mi se ode ima više ljudi koji nisu čuli za marshmellow, nego onih koji jesu.
pa ću ih u slijedeće dvi ipo rečenice malo hvaliti. totalno ne zvuče hrvatski. i ne pivaju na hrvatskom, šta je, bar meni dobro. jako, jako dobro...
pa ću vas u slijedećoj rečenici nagovarati da ih poslušate (poslušajte ih), al to ipak ovisi o vašim glazbenim afinitetima, jer je extra nezgodan posal biti neki glazbeni kritičar. glazbeni ukus ljudi nitko ne može mijenjati – ako netko baš voli mišu kovača, nema te sile koja će tog istog natirati da posluša, ne znam, white stripese, na primjer. i obratno. iako iznimke postoje.
***
**
i tako... osjećam se skakutavo.
ne mogu skakati. iman muskul-fiber zbog izleta u neke aktivnosti koje zahtjevaju fizički napor.
definitivno žalim zbog izostanka gena za sport u mojm dnk-u.
generalni zajeb...

- 16:08 -

pljuni... (4) - ...pa prilipi - #

srijeda, 22.12.2004.

memories

Evo ja... probudila san se jako rano i jako dobro raspoložena.
Popila sam jutarnju kavu sa sestrom. Noge me bole.
Ledeno je jako i baš se nekako prisjećam onih lipih, lipih sunčanih dana prošle godine.
Ono kad je bilo proljeće, a mi smo išli roštiljati...
Tjedan dana prije tog dana je kišilo, već smo i arku počeli graditi, kad je teta s prognoze najavila sunce. Mi smo kupili mesa za nahraniti cilu etiopiju i pola čada, pive za napiti samo nas i uputili se u primošten. Putem do odabrane plaže skupljali smo suhe i manje suhe grančice i manje grančice, krali škure, drvo za potpalu i novine od prekjučer.
I napokon smo stigli. Muški dio ekipe je rješavao vatru, ženski dio je tražio misto bez bagudina ili bilo kakvih živih bića da se malo odmori. ČIK PAUZA.
Puhalo je tako jako da oni nisu niti uspili složiti sve grančice, škure i novine, a već se sve razletilo do zečeva. A i južnije.
Napokon je naš mario uspio složiti nekakvu kvazi-hrpicu suhonjaka i zapaliti vatru, kad je uletija boško sa otprilike 700 ćevapa uredno posloženih na gradele i komentirao:» jaka ti je vatra, ne moš na njoj ni poštenog vrapca ispeć...»
Uglavnom, dok je sva ta akcija prolazila kraj nas, mi smo čekale to meso i pušile (ko prave domaćice).
Posli smo se svi lipo najeli, sunčali, gađali pijeskom , kamenčićima i stinama (ovisno o afinitetima sudionika).
I scena za kraj: mara i ja puzimo prema najbližem kafiću, kadli prođe čakić na motoru i smili nam se. Uopće vam ne mogu predočiti kako smo izgledali na toj nesritnoj makinici, Bog joj pomoga.
Da nas je netko pokrija mokron krpon khaki boje, izgledali bi ko trogrba deva.
Sutra je opet kišilo....

- 12:28 -

pljuni... (3) - ...pa prilipi - #

nedjelja, 19.12.2004.

comeback

alo, alo....
evo samo da se javim svima - živa sam i zdrava, ali mi je tata malo sriza internet, pa ste uskraćeni za moje bisere...
no da...
zato zahvaljujem ivčici na ustupanju svojih telefonskih impulsa dok se stanje u kući ne popravi...
još 6 dana do božića...muče me ti glupi darovi...
em neman para, em neman ideja jer volin kupiti nešto oriđiđi ali i funkcionalno...
ma na kraju ću im svima kupiti kutiju cigareta i ručno izraditi čestitku...nije sve u materijanom, jelte...:)))
i šta da vam još kažem??? neman inspiracije, javljat ću se koliko mogu, ne mogu vas komentirat, al nekako uvik iznađem način da vas čitam....nisan vas zaboravila...:)))))
budite mi lipi, dobri i pametni (odjava u tv stilu)

adio!

- 19:37 -

pljuni... (4) - ...pa prilipi - #

subota, 11.12.2004.

zagreb, zaagreb...

martin u zagreb, martin iz zagreba...
so many things, so little time...
cilo jutro smo izgubile na lunjanje po gradu, trčkaranje po cvijetnom (al bar nam je škola skupila 2 nagrade)...da, da...:)))
pa smo iskusile čari prehrane u menzi, gurkanje u tramvaju po principu «nikad nas nema toliko da još bar troje ne može stati»... i – zašto meni nitko nije reko da je u zagrebu tako jebeno ledeno...
i ako sam nešto, osim grlobolje, dobila u zagrebu, onda je to božićni duh. jebote, na svakom kantunu božićne pismice, lampice, mašne...a šibenik još uvik ima pet zlatnih kuglica na boru na meduliću... tuga...
večernji izlazak možemo nazvati eksperimentom koji nam je potvrdio da sve triba probati i da ne možeš u zagrebu baš ko u šibeniku...iako, ono što je za krepati od smija u zagrebu je surova stvarnost šibenika...
normalno, ništa nisam napravila ako bar jednom nisam malo zalutala, pa sam to napravila više puta u roku od 2 sata i 33 minute.
i tako...ne mogu se sad sititi svega, totalno sam loša u prepričavanju stvari...meni triba nešto odležati u glavi bar misec-misec ipo dana da bi ja to mogla interpretirati kako spada.
i za kraj...

OTVORENA ISPRIKA EUGENU
duboko se ispričavam na nedolasku, al suočila sam se s izvjesnim tehničkim problemima i nedostatkom vrimena. a baš san se tila klizat...

- 20:38 -

pljuni... (13) - ...pa prilipi - #

utorak, 07.12.2004.

sun is shining...

SUUUUUNCEEEEE!!!!!! napokon...
samo šta san cili dan ostavljala sunčane cvike okolo...nikako da se naviknen opet na njih...
i tako...moj organizam je pokleknuo pred napadom svih onih silnih bakterija...tako da sad ležin doma i pijen čajeve, andole, sirupe, tablete protiv kašlja...
u školi ništa nova.
u petak u 6 ujutro idem u zg. ajme, ko će me dignut.
neman inspiracije.
sritna san i bolesna.
i to bi bio rezime mog tjelesnog i duševnog stanja u danom trenutku.
pametnom dosta...

- 22:03 -

pljuni... (14) - ...pa prilipi - #

nedjelja, 05.12.2004.

brlj

šibenik under water...
počela sam crtat nacrte za arku...ljudi, dogovorimo se - ko će uzet koji par životinja???:))))...šalu na stranu...
glupa kiša me cili dan drži zarobljenu u kući, a moje je prirodno okruženje biti negdi među ljudima...
dakle, onaj *poster* je super ispa i mislin da ćemo slijedeći vikend "brijat" po zagrebu. wheeee....
drugo.....šibenik se počinje buditi.... iznenađenje sezone je preuređena "peškarija" s produženim radnim vrimenom. ajd neka...
još uvik ništa od planova za Novu. sustavno izbjegavamo bilo kakav razgovor o tome...živila spontanost, a ako ništa drugo, uvik mogu otić na prvić i znan da će mi bit dobro.
prehlada se vratila, new version - better and improved i sad terotizira moja nevina pluća i sinuse....
---------------------------------------------------------------------------
nemogu više...
svaku moju kreativnost ubila je dosada. i kiša. kiša me čini nervoznom.

- 22:21 -

pljuni... (4) - ...pa prilipi - #

subota, 04.12.2004.

vs.

prvi susret s Malim nakon...svega...
i loše...totalno loše...
al nekako obećavajuće...mogu ja prići priko toga...
grad je danas bio loš. šestica je zatvorena (odo moja biljarska karijera kvragu), dolac pust i nekako bez stila (bez stila je odavno)...
al zato idem u ZG u četvrtak...sutra ćemo biti kreativne i napraviti ludilo od postera...jeeeeej...
kad sam se vraćala kući, nebo je bilo savršeno...zvizde i svašta...
sutra bi moga biti lipi dan...nadan se da oće.
fali mi dodir s prirodom...

ljubac :)

- 03:01 -

pljuni... (11) - ...pa prilipi - #

petak, 03.12.2004.

o happy day...

danas je bio baš dobar dan.
dobila 2 iz matematike i 5 iz hrvatskog.
skužila da definitivno znan razlikovat č od ć. :)))
odabrala temu za maturalni rad.
postoji mogućnost da vlastitom kreativnošću isposlujemo besplatan put u zg...
sunce se pojavilo nakon 5 dana...a možda i više...17 stupnjeva...
našla savršene cipele s još savršenijom cijenom. al nema veze...dignit ću kredit.
sve se može riješiti.
sutra, tj. danas je petak...i idemo vani iskušavati nove granice vlastitih mogućnosti snalaženja.
nema se inspiracije za pisanje smislenih postova.
samo san se tila malo hvaliti.....:))))))

- 00:26 -

pljuni... (7) - ...pa prilipi - #

srijeda, 01.12.2004.

kad tata zove taxi...

Cijenjena i vjerna čitateljska publiko, mislim da vam dugujem objašnjenje za jučerašnji savjet dana.
Dakle, u doba odvijanja radnje slijedeće anegdote imala sam nevinih 15 godina i bila sam uvjerena da je cili svit moj. Recimo to ovako: da je moja osamnaestogodišnja persona poznavala moju petnaestogodišnju personu, tukla bi je i ne bi joj dala plakati. Ukratko.
Te sam godine po prvi put slavila Novu godinu bez roditeljskog nadzora i to na Prviću. I to sa Zlatkom.
Ali, savršenu koncepciju poremetio je tradicionalni novogodišnji ručak kod bake u Crnici, što je značilo da se u 6 uri ujutro tribalo nacrtati na brodu i u 7 uri naći u Šibeniku – na ledu, buri, mrazu...
A moj mili otac nije pokazivao nikakvu dobru volju da mi pomogne u toj mojoj muci.
Samo je spomenuo kako bi po mene mogao poslati taxi, jer «nije on lud buditi se prviprvog samo da bi mene doveo kući».
Ja sam se te njegove sentencije uhvatila kao pijan plota.
I tako...o divljaštvu koje smo izvodile kad smo napokon bile puštene s lanca sad nećemo, zapravo, NIKAD nećemo! Bilo je dobro, bez većih incidenata, al ipak...nećemo...
Ujutro smo se uredno spremile i ukrcale na «Tijat» (vapor, op.a), uru vrimena do Šibenika na različite načine se održavale budnima, a onda se našle na nemilosrdnom šibenskom ledu, buri mrazu...
A na šibenskom ledu, buri, mrazu stajao je i bijeli taxi marke Mercedes.
«Jao, jao, pa moj tata se nije zajebavao!», pomislila sam naivno dječji.
I ukrcasmo se mi...
Broj putnika u taxiju: 3 (Zlatka, ja i baka Tona koja je to jutro išla na hemodijalizu u šibensku opću bolnicu.)
Kad je baka odšepesala svojim putem, barba taxist nas pita: «A di da vas vozim?» i nakon detaljnog opisa doda još, čisto poslovično: «Tko će to platiti?»
«Pa onaj ko vas je zva...» zbunjeno smo odgovorile.
«Nije mene nitko zva...»
Dakle, što se desilo?
Nakon što smo uredno poplaćale taxi, dovukla sam se do topline doma svoga, a u tom domu nije bilo moga oca.
On me je čekao na nemilosrdnom šibenskom ledu, buri, mrazu, a previdio je, jer je kasnio (!), moje ukrcavanje u taxi za koji sam vjerovala da čeka samo mene.
U stvarnosti, čekao je pokojnu baku Tonu koja je to novogodišnje jutro provela na hemodijalizi u šibenskoj općoj bolnici.

Pouku već znate...

- 20:48 -

pljuni... (11) - ...pa prilipi - #

insomnia

Tribala san vježbat matematiku...nisan...zapravo, jesan malo, dok san prijateljicama objašnjavala, posli mi se nije dalo...al, valjda će sve bit ok. držite mi fige sutra.
Tribala san učit pig...nisan...nije mi se dalo, jer mi se taaako spava, a i jučer san učila zemljopis od 3 ipo ujutro (oborila san vlastiti rekord šta se kampanjskog učenja tiče) i posli nisan mogla zaspat, al sad san bar mirna šta se toga tiče.
Opet glupa kiša...a ja je ne mogu ne čuti jer mi lupa o krovni prozor, i još sam sva u strahu da ne mi taj isti ne prokisne i ne uništi komp.
....................................................................................................................
ma zapravo pišen samo da bi nešto napisala.

Savjet dana?

Objašnjenje potražite sutra...ako vam se da...a možete mi i jednostavno virovati na rič.

- 01:38 -

pljuni... (7) - ...pa prilipi - #