HILTICA
Ne staje već sat i deset minuta.
Onako fino, a uz njeno brmbrkanje, netko i ručno izbija ostatke...pretpostavljam pločica u kupaoni...brm-brm, tok-tok-tok, brm-brm, tok-tok-tok....
Jer " u životu je najvažnije ne skidati pločice sa zida u kupioni", rekla je Bijela vrana....
A oni ih skidaju...nemilice...u stambenoj zgradi...sa 6 stanova...tankih, tananih zidova..di čuješ kad netko piša, s oproštenjem, jer dok je "Dina" gradila stanove za Amerikance, nekim čudom su se u istim bojama gradile i kuće u okolici...Ne možeš se ni seksat k'o čovjek, valjda sam zato to odavno i prestala.
Poslije sam shvatila da se ne možeš ni svađat.
Sada je 16 i15...a imamo mi i onu ploču u portunu, kao neka vrijedna Rembrandtova slika visi, al' samo visi i ne haje, zapravo nitko za nju ne haje....i piše tamo....popodnevni mir od 15 do 17....
Bit će da je dragi susjed malo krivo pročitao...mada se to ne čita....ako imaš malo kulture, onda su ti to već roditelji usadili...odavno...
Osim ako nisi prije 15-ak godina doš'o iz pizde materine, otamo odakle možeš pobjeć jedino ako te vukovi i bijeli medvjedi gonjaju....
Pa ne znaš da je stambena zgrada krletka u kojoj žive, vidi vraga, i neki drugi ljudi...koji ne vješaju kobasice i špek po hodniku...koji ne slažu drva ispred vrata....koji ne luftaju stan od čudnih kulinarskih egzibicija tako da se i ostatak življa podavi...
Koji imaju ormarić za cipele U stanu, a ne NA stubištu...
Ali nije to ništa.
Imamo mi završen vakultet.
Policijski.
Ali ne radimo to.
Mi radimo sa hilticom.
Koja nam paše uz brčiće ala Bata Životinja.
Koja će mi još malo pa probit u dnevni boravak.
Koja mi pila mozak gore od Zagušljivog
Kada zahvaljujem Bogu da postoji blog, pa me drži uz ekran..
Jer ovom mom dragom najdražem susjedu iz pizde materine nije jasno da se danas ljudi svakodnevno ubijaju i radi puno benignijih stvari.
U afektu, štono bi se reklo...
Ne čujem ni što mi dijete govori, ali vidim da likuje, jer "ne može učit od ove buke!".
A što bi se , recimo, bilo dogodilo, da je seronja došao, pozvonio na vrata i rekao:" Ja ću raditi to i to, bit će tako i tako..."
Pa bi otrpili.
Jer kupaona se mora napravit.
(Od moje neće bit takve buke, jer u njoj pločice sustavno padaju same od sebe već godinama, pa će tako i biti dok kompletno ne otpadnu...
Do poplave neće doći, jer su cijevi toliko obložene starošću, da nema šanse da nešto poplavi...
I onako se tu ne peremo, jer je bojler crk'o.)
Ali nije došao.
Pa bi bio red da ja popizdim, zapravo već jesam, pa da odem kod njega i da mu kažem da nije fer...i da pitam dokle će me jebavat.
Ili da mu dođem na vrata i kažem onu famoznu...:"Daj me, susjed, uhvati za cice (ili za ono što je od njih ostalo!)...kad me već jebeš, da mi bar bude lijepo...!"
Ma, ne može...ima on ženu....sa cicama.
Po logici stvari, vjerovatno će prestat oko 17...po svetoj ploči u portunu...
I sad smišljam opakosti....da mu namažem kvaku...ma, ne, ne....ili da mu uvalim krumpir u auspuh...ma, ne ni to...da zamotam fekalije u novinski papir, zaplim, pozvonim i uteknem?...ne znam, prestara sam za to...
Ma, znam....on se rano diže...a moja djeca i ja volimo glasnu glazbu i žestoki ples...ma, nek' se djeca vesele!!
I ja ću im pomoć!!
UPDATE: Još hilta...ne staje...
|
